Рампа „Северном току 2” у Диселдорфу

Битка око судбине „Северног тока 2”, из досадашње подводно-дипломатске фазе, преселила се ове седмице у немачке суднице, изазвавши нескривено одушевљење званичног Кијева и Варшаве и апеле Удружења привредника источне Немачке.

Руски „Гаспром”, произвођач сибирског гаса, његов превозник до Европе и истовремени власник гасовода „Северни ток 2”, мораће да „раздвоји” те секције бизниса. И то тако што ће дићи руке од већинског власништва над гасоводом, а затим одговарајући део његових транспортних капацитета отворити другим европским понуђачима енергента. Тако налажу правила Директиве ЕУ за гас, ажуриране 2019. године. Окружни суд у Диселдорфу одбио је на овај начин захтев „Гаспрома” да „Северни ток 2”, финансијски заокружен пројекат 2016. године, градње започете 2018, буде изузет од амандмана које је Европска комисија 2019. године журно додала сопственој Директиви за гас (из 2009).

Наиме, Брисел је у јеку градње „Северног тока 2” у пролеће 2019. године брзински одлучио да све што је дотле важило за домаће оператере гасног бизниса (производња, транспорт, дистрибуција у рукама различитих власника), по новом има да важи и за снабдеваче из „трећих земаља” – ако нове цевоводе нису завршили до 23. маја 2019. године.

„Гаспром” је тада, као и сада, после одлуке суда у Диселдорфу, оценио да је реч о „дискриминацији” пројекта „Северни ток 2”. Руски енергетски џин, као и швајцарска фирма „Северни ток 2”, уздржали су се ове седмице од објављивања својих потеза након пресуде из Диселдорфа. Ипак, „Гаспром” је подсетио да је одлука те руске фирме и квинтета западноевропских енергетских инвеститора о финансирању „Северног тока 2” донета у време кад је Директива ЕУ за гас била битно другачијег профила од верзије с пролећа 2019. године. „Уложили смо милијарде евра у пројекат који је био у складу с тада важећом законском регулативом ЕУ. Ово сада је незаконита дискриминација. Сви други гасоводи који су били финансирани пре тих амандмана квалификовали су се за изузеће од њиховог важења, поновили су представници највећег светског произвођача природног гаса. Да ли ће „Гаспром” у одбрани свог виђења да је „Северни ток 2” био „економски комплетиран” 2016, кад је био обезбеђен највећи део новца, ићи даље од Врховног суда Немачке, којем има право да се жали на одлуку суда у Диселдорфу, загонетка је. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров недавно је у Калињинграду најавио да су сви правни аргументи на страни „Северног тока 2”.

Званична Варшава и Кијев убеђени су да се Москва у случају „Северног тока 2” коначно правно спотакла о регулативу ЕУ. Пољска национална компанија за нафту и гас (ПГНиГ), најавила је након пресуде у Диселдорфу да припрема документацију за још једну парницу против „Северног тока 2” – у вези с тим ко све треба да учествује у тзв. сертификацији будућег гасовода. Варшава је већ најавила да би се врло радо укључила у ту сертификацију. Украјински противници „Северног тока 2” јавно се спремају за „тешку борбу” против тог гасовода.

„Кремљ је и прошле зиме уцењивао Европу несташицама гаса: неки западноевропски званичници не знају, или се праве да не знају, шта правила ЕУ тачно значе”, оценио је Јуриј Витренко, шеф украјинског „Нафтогаза”. У међувремену, Удружење привредника источне Немачке (OAOEВ) гласно ставља енергетске интересе најјаче европске економије у први план. „Немачкој је ’Северни ток 2’ неопходан да оствари своје климатске циљеве. Три четвртине Немаца подржавају завршетак градње тог гасовода. Будуће немачке владе не би требало да доводе у питање имплементацију тог пројекта. Без Русије тешко је могуће решити бројне проблеме у Европи”, сматра Оливер Хермес, председник OAOEВ.

На међународним берзама енергената с извесном језом ових дана прате најновији правни заплет око судбине гасовода који би требало да удвостручи количине сибирског гаса на европском тржишту. Наиме, на тржиштима енергената увелико знају да су средином овог месеца руске испоруке гасоводом „Јамал” (кроз Русију, Белорусију, Пољску и Немачку) пале с просечних 81 милион кубних метара гаса дневно на 20 милиона кубних метара на дан, и то без опширних објашњења снабдевача. Редовно одржавање и опсежне припреме за зимску сезону – лаконски су се тим поводом изјаснили из „Гаспрома”. Истовремено, цена гаса на европском тржишту порасла је од почетка године за 116 одсто, док су резерве готово испражњене (претходна зима била је јака, док је привреда пролетос почела да се опоравља и купује више гаса). И док тражња у Европи расте, „Гаспром”, према берзанским анализама, не жури да повећа испоруке. „Испуњавамо све постојеће уговорне обавезе”, истакла је Елена Бурмистрова, генерални директор за извоз у „Гаспрому”, у изјави за „Фајненшел тајмс”.

„Додатне испоруке моћи ћемо да обезбедимо када ’Северни ток 2’ почне са радом”, најавила је Бурмистрова.