Привредници се нерадо одричу профита

Привредници оцењују да се привреда опоравља, расту извоз, промет и инвестиције, што потврђују и подаци. Криза је, рекло би се прошла, али плате радника не расту темпом достојног живљења. Више од месец дана слушамо разлоге зашто је послодавцима проблем да минималну месечну зараду повећају за око 3.000 динара и одрекну се дела профита, а нико не поставља питање како су, на пример, отпуштене раднице алексиначког „Грамера”, за које смо сазнали да су месечно зарађивале око 40.000 динара, састављале крај са крајем.

Економиста Данило Шуковић, каже да се послодавци понашају онако како им диктира тржиште, када је реч о зарадама. Ако могу да нађу радника за неку бедну плату, они ће ту зараду да држе ниско, да би себи остварили већи профит.

– Привредници гледају своје партикуларне, себичне интересе. У бизнису нема љубави и нема патриотизма. То је сурова борба за опстанак. Мада дугорочно себи праве медвеђу услугу јер стимулишу раднике да иду у иностранство, где ће бити боље плаћени. Кад тад ће и они имати проблем јер неће бити радне снаге. И ово што сада раде, врло брзо им се може вратити као бумеранг – сматра Шуковић.

Зато је важна улога државе да минималну цену рада, која је генератор и осталих зарада, усклади са потрошачком корпом, како би заштитила од сиромаштва раднике који имају најниже плате и како би сачувала своје становништво од експлоатације.

Са друге стране, привредници у Србији оптимистично оцењују привредна кретања у трећем тромесечју ове године очекујући раст промета и извоза, као и стабилна улагања и запосленост, показала је јулска анкета Привредне коморе Србије (ПКС) о пословној активности у другом и очекивањима у трећем кварталу. Истраживање је рађено на узорку од 1.385 фирми у којима је запослено 290.000 радника, а у другом тромесечју реализован је извоз вредан 3,1 милијарду евра.

Резултати су показали да је више од половине испитаника у другом кварталу остварило раст промета, а скоро трећина је имала исти ниво у односу на претходни, док је код свега 15 одсто анкетираних промет смањен. У трећем кварталу 85 процената њих очекује исти или већи промет у поређењу са другим кварталом.

Привредници показују изражени оптимизам за наредни квартал и у погледу кретања извоза – 39 одсто очекује раст, а 48 процената непромењену извозну активност у односу на претходни квартал, наглашава се у саопштењу.

У другом кварталу 2021. инвестирало је 48 одсто анкетираних компанија, а у поређењу са реализованим инвестицијама у претходном кварталу, 91 проценат фирми остварио је исти или повећан ниво улагања.

Ово што мисле привредници, потврђује и статистика. Да се српска привреда захуктава, указују три главне макроекономске величине (уз БДП) то су индустрија, извоз и промет у трговини на мало.

Извоз робе Србије, изражен у еврима од јануара до јуна 2021. имао је вредност од 1,7 милијарди евра, што чини раст од 28,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увезена роба вредела је око 1,3 милијарде евра што је за 21 проценат више него у истом периоду 2020.

Покривеност увоза извозом је 77,6 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 73,1.

Индустријска производња у јуну 2021. већа је за 4,4 процента у односу на исти месец 2020. Док је у првих шест месеци ове године већа за 9,1 одсто у поређењу за 2020.

Промет робе у трговини на мало у јуну 2021, у односу на јун 2020, већи је у текућим ценама за 11,3 процента. Уколико се упореде првих шест месеци ове са истим периодом прошле године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 14,2 одсто.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, наглашава да зараде и номинално и реално расту. Раст бруто примања од јануара до маја 2021, у односу на исти период прошле године, износио је 8,3 одсто номинално, односно 6,1 реално.

Истовремено, нето зараде су порасле за 8,5 процената номинално и за 6,3 реално. У поређењу са истим месецом 2020, просечна бруто зарада за мај номинално је већа за 10,1 проценат, а реално за 6,3, док је просечна нето зарада номинално већа за 10,4 одсто, односно за 6,6 реално.

– Један од главних ризика за одрживост привредног раста и развоја Србије је негативан демографски тренд и генерално недостатак радне снаге у многим прерађивачким делатностима, као и у угоститељству и саобраћају. Ту мислимо на период пре пандемије, али како она буде јењавала, овај проблем ће поново све више долазити до изражаја. Дакле, сматрамо да је раст просечних плата пожељан, јер то у одређеној мери може да дестимулише економску емиграцију из земље, посебно у делу занатских послова. Са друге стране, пораст зарада је основа пораста куповне моћи становништва, што је такође од значаја за потрошњу, односно за привреду – објашњава Станић.

Зашто зараде не расту брже?

Он каже да постоји низ објективних фактора, али можемо рећи да је тренутно ограничење и то што привреда још увек не може прецизније да сагледа економску будућност, која је и даље под утицајем пандемије, а пораст плата је дугорочна категорија, односно ако се повећавају оне би требало да тај темпо одржавају у дугом року. Самим тим, привредници често нису у могућности да поузданије предвиде однос прихода и расхода што је основа пословног планирања како у погледу производње тако и када је реч о кадровима.