Од вербалног деликта до премлаћивања деце

Синхронизовано правно и физичко насиље над Србима на Косову и Метохији, уз 93 инцидента широм покрајине од почетка године, биланс је, пре свега, другог премијерског мандата ултрадесничара и вође покрета Самоопредељење Албина Куртија. Последњи ударац је задало потврђивање пресуде од две године затвора председнику Привременог органа општине Звечан и посланику Српске листе Ивану Тодосијевићу, због „вербалног деликта”, то јест изјаве да је повод за НАТО агресију на СР Југославију била „такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак”.

Док се представнику српског народа пресуђује на основу изјаве, и то уз кршење Бриселског споразума, адекватне казне за екстремисте који физички насрћу на Србе, и то све чешће децу и старије особе – нема. Баш као што изостају одлучне реакције представника међународне заједнице са Запада на ове инциденте. Чак и када у њима буде повређен дванаестогодишњак, као што се прошле недеље то десило Михајлу С. у центру Косовске Каменице. Овог дечака група албанских малолетника оборила је на земљу, шутирала га, а отац га је крвавог лица затекао у пасажу који води ка Цркви Светог Николе.

Уместо осуда овог и других напада, из Приштине је пре неколико дана стигла одлука да се Срби јужно од Ибра додатно застраше, јер су у њихове средине упућена ни мање ни више него оклопна возила с припадницима такозваних косовских безбедносних снага. Изговор је био да КБС доноси опрему за сузбијање ковида 19, пре свега маске, и све то упркос чињеници да је у већински српским деловима КиМ ситуација с пандемијом далеко повољнија него у албанским, где дневно од последица овог вируса умире више од десеторо људи и обарају се сви рекорди у броју новозаражених. „Они који су у јеку пандемије приводили српске лекаре, а вакцине из централне Србије желели да заплене, не могу се сакрити ни иза каквих заштитних маски”, поручио је директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

Додатну забринутост за безбедносну ситуацију на Космету доноси и чињеница да се ближе локални избори у покрајини, које је Приштина расписала за 17. октобар. У кампањи албански представници, а пре свих Албин Курти, већ су појачали ионако гласну реторику на рачун Србије и представника српског народа, што може да буде подстицај за нове нападе. Шта друго може да се очекује од шефа Самоопредељења, када су његови претходници на власти још 20. јануара, у Штрпцу, под сумњом да су стигле вакцине против ковида 19 у ту српску здравствену установу послали приштинске инспекторе, потпомогнуте до зуба наоружаним специјалцима РОСУ? Направили су преметачину у тамошњој згради, а руководству најавили кривичне тужбе. Упали су и у један од домова здравља на северу Косова, а полиција је саслушавала надлежне медицинске раднике. Све са циљем да заплене и униште вакцине које су наводно стигле из централне Србије.

Серија застрашивања с циљем да се Србима ускрати право на лечење започета је још пре тога покушајем да се заплене лекови у српским апотекама на северу Космета, где су специјалне јединице наишле на живи зид – људи који су телима спречили упад специјалаца и приштинске инспекције. Све се одвијало у јеку најжешћег таласа короне, где су у страху да не изврше упад људи данима били без могућности да набаве лекове.

А тамо где се нису нашли на удару приштинских закона и полиције, Срби су свакодневно изложени опасности од физичких напада екстремиста, било да је реч о Косовском Поморављу, Метохији, или централном, па и северном делу КиМ. Таква је атмосфера и уочи новог наставка техничког дијалога у Бриселу најављеног за прву половину септембра. Безбедност у српским срединама била је тема и на претходним састанцима на највишем нивоу, а половином јула председник Србије Александар Вучић у Бриселу саговорницима је предао листу свих етничких и верских напада на Србе у 2021. години и фотографије које то потврђују.

Ту су именом и презименом наведени нападнути Срби, хапшења повратника, узнемирујући графити на црквама, забране уласка српских званичника, новинара, делегација и спортиста на територију Косова, обијање српских кућа, напади на цркве, рушење надгробних споменика... О изостанку реакције европских званичника, али и томе да приштинске власти нису учиниле ништа по том питању, говори и чињеница да је од тада забележено чак 13 нових напада.

Само неколико дана пре него што је у Косовској Каменици повређен Михајло С., у Косовској Митровици су у глуво доба ноћи тројица Албанаца претукла Србина у Бошњачкој махали, а међу нападачима је био и припадник косовских безбедносних снага. Како су за „Политику” казали станари зграде која се налази уз сам „источни” мост, који дели Косовску Митровицу на српски и албански део града, српски младић Д. М. (20) само је срећом избегао линч и напад ножем који је имао један од Албанаца.

Да је трн у оку Албанцима, северна Косовска Митровица, којом би да заокруже „независно Косово”, говори и податак о упаду тројице насилника на главно шеталиште у граду усред бела дана. Они су стакленим флашама напали двојицу српских младића док су седели у једном од кафића у центру града. Збринути су у митровичкој болници, а напад је узнемирио Србе не само у Косовској Митровици већ и на целом Косову и Метохији.

Да се насиље одвија синхронизовано, и то у свим српским срединама, потврђује и недавни напад на Николу Перића (23), ког су у Зебинцу, у селу општине Ново Брдо, напала тројица Албанаца и нанела му тешке телесне повреде. У Гњилану, у тамошњој болници, оперисан му је нос, а сав у подливима које је задобио од бесомучних удараца још се лечи код куће, у породици која важи за једну од најмногобројнијих у овом делу Косовског Поморавља.

Дечак истог имена и презимена, Никола Перић (13), претучен је у јулу у селу Гојбуља, у једном од преосталих српских села у вучитрнској општини, а нападачи су у силној мржњи отргли детету ланац с крстићем и газили га. Од повреда и стреса Никола је данима био на болничком лечењу у Косовској Митровици. Са тешким повредама претходно је прошао и Ранко Бацић (67) на свом кућном прагу у селу Долац, код Клине. Њему су поломљена ребра, а у болници га је чувала полиција.

Још један од видова застрашивања Срба је и подметање пожара, што је у селу Бинча, у општини Витина, у јулу доживео Звонко Илић, када му је изгорела летина и сав род хлебног жита. Насртаји на имовину манифестовали су се и приликом обијања кућа, а такви случајеви бележени су у селу Берково у Метохији, Чаглавици, Грачаници, Бабином Мосту... Први овогодишњи међуетнички напад забележен је 2. фебруара у Лапљем Селу, када је рањен Бобан Ристић, а 26. фебруара Албанци су изболи српског младића М. М. у Косовској Митровици. Почетком марта двојица Албанаца ранила су двојицу Горанаца у Глобочици, а 5. марта прегажен је српски дечак Л. П. у Грачаници. Албанац је побегао с места несреће!

Упоредо с насиљем над становништвом, ове године учестали су и напади на светиње Српске православне цркве. Међу најдрастичнијим примерима је скидање црквене заставе са улаза у двориште Грачанице. Забележена је и крађа грађевинског материјала за парохијски дом у Витомирици код Пећи, а у селу Драјковце у општини Штрпце обијена је црква 40 севастијских мученика. У Битињу је обијена црква и украден новац, а у селу Доња Гуштерица обијена Црква Свете Недеље...

У периоду од јануара до марта забрањивани су уласци српским представницима на територију Космета, на Јарињу је забрањен прелаз аутобусу који је носио хуманитарну помоћ, а забележено је и обијање кућа у Бабином Мосту, исписивање графита „УЧК” на кући Крстовића у Гораждевцу, а поломљен је и јарбол на којем је била застава код споменика српским жртвама у овој метохијској енклави.

Освета Ристу Јовановићу због доласка на Газиместан

Демонстрација силе косовске полиције ове године забележена је и приликом обележавања Видовдана на Газиместану, где су окупљени ригорозно претресани. Том приликом ухапшен је Ристо Јовановић (27) из Подгорице јер је приговорио због претресања монахиње од стране КП-а. Због таквог геста у Приштини је осуђен на шест месеци затвора, али је пуштен након што је исплатио новчану казну од 6.700 евра. Антрфиле

Драгици Гашић забрањено да постави блиндирана врата

Агресија према онима који пожеле да се врате на свој кућни праг можда се највише испољила у случају Драгице Гашић (59), прве српске повратнице у Ђаковицу, која је до данас свакодневно на мети албанских комшија. На претње, псовке и каменице надовезало се обијање њеног стана приликом ког су јој однели – инсулин. При томе, Вуксану Гојковићу, који јој помаже, у два наврата су бушили гуме на аутомобилу и скидали таблице. Драгици до данас, ни после два месеца од повратка, албанско руководство не дозвољава да постави блиндирана врата, а у тамошњим продавницама власници одбијају да јој продају хлеб.