Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Природне катастрофе „однеле” су 3.640 милијарди долара

(EPA-EFE/DAN ANDERSON)

ЖЕНЕВА - Број природних катастрофа, попут поплава и топлотних таласа, узрокованих климатским променама, упетостручио се у последњих 50 година, усмртивши више од два милиона људи и проузрокујући укупне губитке од 3.640 милијарди долара, саопштила је данас Светска метеоролошка организација (СМО).

У студији СМО под називом „Атлас”, која је, како је саопштено, најопсежнији преглед морталитета и економских губитака услед климатских промена, анализирано је око 11.000 катастрофа које су се догодиле у периоду од 1979. до 2019. године, преноси агенција Ројтерс.

Међу тим догађајима су и велике катастрофе попут суше у Етиопији из 1983. године, која је била најсмртоноснији догађај са 300.000 смртних случајева, и ураган „Катрина” из 2005. године која је била најскупљи, са губицима од 163,61 милијарди долара.

(EPA-EFE/TANNEN MAURY)

Извештај је указао на убрзавајући тренд, будући да се број катастрофа повећао скоро пет пута, јер су екстремни временски догађаји све учесталији због глобалног загревања. Губици настали због природних катастрофа су порасли са 175,4 милијарде долара из седамдесетих, на 1.380 милијарди долара након 2010. године, када су олује попут „Харвија”, „Марије” и „Ирме” протутњале кроз САД.

Али док су природне катастрофе постајале све скупље и све чешће, број страдалих годишње је пао са више од 50.000 на око 18.000, што указује на то да се боље планирање исплатило.

„Унапређени системи раног упозоравања на више опасности довели су до значајног смањења морталитета”, изјавио је генерални секретар СМО Петери Талас.

СМО се нада да ће извештај, који даје детаљан приказ регионалног стања, служити као помоћ владама у развоју политика за бољу заштиту људи.

Више од 91 одсто од два милиона смртних случајева догодило се у земљама у развоју, наводи се у извештају, напомињући да само половина од 193 чланице СМО има системе раног упозоравања на више опасности.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.