Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кућа Катића, споменик културе који пропада

Зграда припада типу моравске куће с примесама оријенталног стила, а куповали су је такозвани инвеститори и продавали кад не би добили дозволу за градњу у дворишту
Кућа Катића, данас запуштена (Фото: Љубомир Симоновић)

Несхватљива је небрига надлежних институција у држави, тачније оних који раде у тим установама, да се сачува споменик културе каква је кућа Катића с двориштем у Трстенику. И поред дугогодишњег апела заводу у Краљеву, Министарству културе и локалној власти, овај изузетан споменик архитектуре пропада.

Кућа је после смрти Персиде Катић волшебно доспела у власништво Видоја Пурића, успешног човека из околине Лознице, који живи у Француској (Сен Тропе), а намера му је била да ту нешто гради. Када из даљине није успео, кућа је мењала власнике, које, показаће се, кућа као таква никад није интересовала. Двориште је било свима мета да ту граде и зараде.

На кући више од 30 година ништа није рађено, и то је показатељ да приватници имају друге намере. Куповали су је такозвани инвеститори, различитих профила, који су је, кад нису успевали да добију дозволу да у дворишту граде стамбене објекте, уступали или продавали другом све док није дошла у руке локалног инвеститора који је, како сазнајемо, успео да убеди завод у Краљеву и да се договори с локалном самоуправом за дозволу да у дворишту куће изгради хотел, а да заузврат обнови Катића кућу. И поред тога што у закону пише да, између осталог, „околина непокретног културног добра ужива заштиту као и културно добро”. Дакле, према овом упутству Министарства културе Србије и двориште је под заштитом. Ако се ипак дозволи градња хотела, овај вредан споменик старе архитектуре губи смисао, а биће нарушен и остатак старог језгра града.

Руиниран доксат 

Кућа Катића је законом заштићена још 1947. и заведена под редним бројем 485. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Случај куће Катића тражи одговоре на неколико питања. Чему служи Завод за заштиту споменика? Да ли му је улога да чини уступке новим власницима (инвеститорима) и да се погађа с њима или да доследно штити споменике које му је држава поверила на чување? Да ли власник који купи неко неокретно културно добро – кућу под заштитом – има обавезе према споменику или може да допусти да се споменик уруши? Културно наслеђе обликује идентитет средине и народа коме припада, зато би према културном добру и држава и приватници морали по закону да имају исте обавезе у односу на заштићено културно добро.

Кућа Стевана Катића сматра се једном од најлепших кућа моравске Србије и заштићена је Законом о заштити културних добара Републике Србије. Њена лепота и посебност били су разлог више што је привлачила не само радознале пролазнике већ и бројне архитекте који су писали научне радове о њој. „Све градске куће из тог периода имају асиметричну фасаду. Код ове је то избегнуто. Њена фасада је симетрична, и по томе је јединствена на Балкану”, каже мр Василије Петровић, архитекта.

Зграда у основи припада типу моравске куће, с примесама оријенталног стила. Катић је трговао робом из Либана и Сирије, одакле је вероватно и донет план куће, који је прилагођен поднебљу. Грађена је од непечене цигле, тако да припада типу кућа-долмара. Складних пропорција, са спратом и два раскошна, симетрично положена и нешто истурена доксата, требало је да покаже углед и моћ власника. У приземним собама биле су углавном пословне просторије Катићеве трговине, док су на спрату биле породичне и гостинске собе.

Кућа је у краћем периоду, кажу мештани, имала улогу галерије, док је двориште често представљало „сликарски атеље под ведрим небом” у време одржавања ликовних колонија. Подрум куће и већи део дворишта преласком у власништво „инвеститора” били су једно време претворени у ресторан националне кухиње.

Док је деведесетих година, по сећању мештана, кућом газдовао Јанко Катић, потомак породице која је инспирисала Добрицу Ћосића да измашта незаборавне судбине ликова у „Коренима”, она је била стециште културног живота. У години кад обележавамо сто година од рођења великог писца, апелујемо на државу – Министарство културе, локалну власт – да се сачува овај вредан споменик архитектуре и добије намену коју заслужује.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
За пробранe који су се дочепао пара и за оне који тргују утицајем очигледно важи правило да је "култура је лонац пасуља".
Vracarac
Preporucujem vasim novinarima da prosetaju do Avalske na Vracaru. Sruseno zasticeno zdanje staro 100 godina. Muka!
električar
Eto šta su komunisti ostavili "investitorima" ... Od 1947. godine, narednih više od 50 godina kuća korišćena kao objekat "komunističke" kulture, a onda su došli "investitori" ... I sad je u rukama "investitora" ... Perspektivno, nema šta ...
Aleksandar Glisic
Eto kako mi vodimo racuna o nasoj proslosti,nazalost zivimo u vremenu kada je svima samo zinulo d...e za pare
Vuk
Ovakvi postupci drzavne institucije ( a slicno je ili isto i sa svim drugim) govori sta je cilj predstavnika svih tih drzavnih institucija tj tih koji su na celu istih. S druge strane jako mnogo govori o kulturi i kulturnom identitetu tih tzv investitora. Za njih je Kultura kao i sve drugo u zivotu samo i SAMO NOVAC! Mnogo smo nisko pali kao ljudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.