Наставља се градња Центра за матичне ћелије

Крагујевац – Градња Центра за матичне ћелије биће настављена овог септембра, а уговор о извођењу преосталих радова на научној установи од националног значаја потписали су Душан Ковачевић, директор Јединице за управљање пројектима (ЈУП) Владе Србије, и Данило Бабић, директор предузећа „Ино Бачка”, које са „Институтом за безбедност и превентивни инжењеринг” и фирмом „Градитељ” чини конзорцијум извођача радова. Све три фирме долазе из Новог Сада, а вредност уговора је 10,5 милиона евра.

Радови на изградњи Центра за матичне ћелије требало би да буду окончани на јесен следеће године, а средства су обезбеђена из кредита Европске инвестиционе банке, саопштено је у понедељак приликом свечаног потписивања уговора на Универзитету у Крагујевцу коме су присуствовали ректор Ненад Филиповић и градоначелник Никола Дашић.

Центар за матичне ћелије у Крагујевцу простире се на 11.500 квадратних метара, а започети радови обустављени су средином 2017. године, када је грађевинска фирма „Банковић” упала у финансијске потешкоће. Нови извођачи радови изабрани су на тендеру који је у сарадњи с Европском инвестиционом банком и Министарством за просвету, науку и технолошки развој спровео ЈУП. У реализацију пројекта укључио се и град Крагујевац, који је уступио земљиште и обезбедио додатних 40 милиона динара за завршетак радова.

Идеја о националној банци матичних ћелија које помажу у лечењу многих болести јавила се још пре 12 година, а иницијатори оснивања научног центра били су крагујевачки микробиолог Небојша Арсенијевић и наш познати генетичар Миодраг Стојковић који је предложен за директора. Установа је замишљена као низ центара изврсности који би радили при крагујевачком Факултету медицинских наука и окупљали младе истраживаче из наше земље и Европе, а први уговор о извођењу радова потписан је 2013. године.

Због противљења одређених научних и политичких кругова у Београду, који су се залагали да седиште установе буде у престоници, почетак градње Центра за матичне ћелије у Крагујевцу каснио је више од две године. Приликом свечаног полагања камена темељца, јануара 2016, тадашњи председник Србије Томислав Николић рекао је да је национална банка матичних ћелија потребна како би се „сачувао српски генетски код”. Ову изјаву су оштро осудили неке опозиционе партије, као и поједине невладине организације.

За обустављање градње средином 2017, тадашњи министар просвете Младен Шарчевић је, осим фирме „Банковић”, окривио ЈУП и пројектанте који су, према његовим речима, радили несавесно и непрофесионално. У међувремену је Небојша Арсенијевић смењен с места ректора Универзитета у Крагујевцу, а Миодраг Стојковић је отишао за Америку.

Према речима Владимира Јаковљевића, декана крагујевачког Факултета медицинских наука, сарадња са генетичаром Стојковићем могла би бити настављена, тим пре што је ректор Филиповић упознао јавност с будућим активностима центара изврсности од којих је свакако најважнији онај који би се бавио проучавањем и клиничком применом матичних ћелија. Осим биомедицине, у крагујевачком центру ће се развијати и друге сродне дисциплине које ће допринети развоју науке у нашој земљи.