Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нутрије се шетају испод Пупиновог моста

Реч је о природном „конкуренту” дабра кога Србија поново покушава да настани. – Потребно доношење правилника о инвазивним врстама који би ограничио куповину, увоз, размножавање... животиња које би могле да наруше биодиверзитет
Оне једу пуно хране и уколико се не води рачуна о контроли њихове популације, и те како могу да се намноже и очас посла оголе велике површине (Pixabay)

Куна није, дабар није, пацов није. А шта ли је? Ово су се пре неколико дана запитали Београђани када је на интернету објављена фотографија животиње која личи на све три ове врсте, а усликана је у близини Пупиновог моста. Испоставило се на крају да је реч о нутрији – једном од најкрупнијих глодара на свету који настањује просторе „Београдске Амазоније”, односно Бељарице. Иако је многима овакав, заиста неуобичајен призор, био симпатичан, и то посебно јер је реч о врсти од чијег се крзна праве бунде, биолози, међутим, сматрају да бисмо ову фотографију могли да схватимо и као упозорење. Реч је, наиме, о инвазивној врсти која угрожава врсте које природно станују на нашем поднебљу, а сама чињеница да нам је постала видљива, значи да је се намножила довољно да би у будућности могла да постане и проблем.

– Нутрије су врста глодара и превод њиховог латинског назива је „мишји дабар”, иако је Немци зову и „дабар- пацов”. Нутрија потиче из тропског дела Јужне Америке и у природи живи и као сваки глодар једе велику количину биљне хране. Нутрија дневно поједе 25 одсто своје масе у биљној храни. Кратког је животног века и у природи ретко доживи три године. Може да окоти и до 13 младунаца у једном леглу – објашњава биолог Зоо-врта Кристијан Овари.

Када су, каже он, људи схватили да ова животиња има квалитетно крзно, почели су да је узгајају и на фармама у Северној Америци и Европи. Испоставило се, међутим, да те фарме нису биле тако продуктивне као у Латинској Америци.

– Нису биле довољно исплативе, а пошто нутрија има велики репродуктивни потенцијал, добар део тих животиња са фарми је на крају завршио избачен у природу. Ту креће прича старе добре еколошке катастрофе. Јер зашто човек не би направио проблем када већ може? – каже Овари.

Нутрије лако могу да преживе у нашим условима, брзо се размножавају и имају пуно потомака. То ремети одавно успостављени природни поредак.

– Република Србија још није донела правилник о инвазивним врстама, иако се нутрије свуда у Европи квалификују као инвазивне јер својим постојањем угрожавају домаће врсте животиња. Оне једу пуно хране и уколико се не води рачуна о контроли њихове популације, и те како могу да се намноже и очас посла оголе велике површине. Сама чињеница да су виђене указује да је њихово бројно стање већ видљиво и да би убудуће могле да направе проблем – истиче Овари.
Реч је о јединкама које узимају станишта као и даброви, близу река, где има шибља, жбуња и дрвенасте вегетације. А, додаје наш саговорник, не смемо заборавити да је дабар једног тренутка ишчезао у Србији и да сада постоји покушај да се он поново настани у Засавици.

– Али ако се појави нутрија која еколошки захтева сличне услове за живот, а има бржи циклус, са три до четири окота годишње са по 12 младунаца, за разлику од дабра који има један или два окота са највише шест младунаца, нутрија еколошки и популационо добија битку, а даброви је губе. То је велики ударац за биодиверзитет – истиче Овари.

Нутрије код нас немају природних непријатеља и ми немамо потенцијал грабљивица које би саме могле да ураде „природну контролу” овакве врсте.
Једино решење јесте доношење правилника о инвазивним врстама који би могао нутрије да „неутралише” као претњу по остатак природе.

– Док не постоји правилник који ће дефинисати шта су инвазивне врсте, нема ни законског притиска да се ограничи увоз, кретање, размножавање, продаја... Нутрије се, за разлику од црвеноухих корњача које су такође инвазивне и претња су барским корњачама, не држе као кућни љубимци, већ као фармске животиње. Али све што није живело са нашом природом и није учествовало у еволутивним процесима који су се развијали милионима година, озбиљан је притисак на нашу природу и животињске врсте које ту живе. Нутрије нашој природи праве штету јер им ту није место – упозорава биолог Кристијан Овари.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvonko
Kuna je prekrasna životinja ,ne znam zašto je autor uvrsito u nakaze od glodara ?
MilanM
Пустите ову живуљку нека живи свој живот.
Amerikanac
U Americi se bore protiv invazivnih vrsta tako što npr. u Luizijani država plaća $6 po svakoj ubijenoj nutriji, a u Teksasu je cele godine otvorena sezona lova na divlje svinje.
Бата
Тема има идеолошки потенцијал ;) Рецимо, један део друштва би могао да брани животињска права и слободу кретања ових глодара, а друга група би била става да им треба онемогућити настањивање због очувања еколошке равнотеже и биодиверзитета. Питам се само ко би био ко, јер иронија је да су они који имају сличну благонаклоност према људима који у великом броју долазе са других континената они који арогантно присвајају еколошку свесност као своју особину а друге називају затуцанима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.