Нутрије се шетају испод Пупиновог моста

Куна није, дабар није, пацов није. А шта ли је? Ово су се пре неколико дана запитали Београђани када је на интернету објављена фотографија животиње која личи на све три ове врсте, а усликана је у близини Пупиновог моста. Испоставило се на крају да је реч о нутрији – једном од најкрупнијих глодара на свету који настањује просторе „Београдске Амазоније”, односно Бељарице. Иако је многима овакав, заиста неуобичајен призор, био симпатичан, и то посебно јер је реч о врсти од чијег се крзна праве бунде, биолози, међутим, сматрају да бисмо ову фотографију могли да схватимо и као упозорење. Реч је, наиме, о инвазивној врсти која угрожава врсте које природно станују на нашем поднебљу, а сама чињеница да нам је постала видљива, значи да је се намножила довољно да би у будућности могла да постане и проблем.

– Нутрије су врста глодара и превод њиховог латинског назива је „мишји дабар”, иако је Немци зову и „дабар- пацов”. Нутрија потиче из тропског дела Јужне Америке и у природи живи и као сваки глодар једе велику количину биљне хране. Нутрија дневно поједе 25 одсто своје масе у биљној храни. Кратког је животног века и у природи ретко доживи три године. Може да окоти и до 13 младунаца у једном леглу – објашњава биолог Зоо-врта Кристијан Овари.

Када су, каже он, људи схватили да ова животиња има квалитетно крзно, почели су да је узгајају и на фармама у Северној Америци и Европи. Испоставило се, међутим, да те фарме нису биле тако продуктивне као у Латинској Америци.

– Нису биле довољно исплативе, а пошто нутрија има велики репродуктивни потенцијал, добар део тих животиња са фарми је на крају завршио избачен у природу. Ту креће прича старе добре еколошке катастрофе. Јер зашто човек не би направио проблем када већ може? – каже Овари.

Нутрије лако могу да преживе у нашим условима, брзо се размножавају и имају пуно потомака. То ремети одавно успостављени природни поредак.

– Република Србија још није донела правилник о инвазивним врстама, иако се нутрије свуда у Европи квалификују као инвазивне јер својим постојањем угрожавају домаће врсте животиња. Оне једу пуно хране и уколико се не води рачуна о контроли њихове популације, и те како могу да се намноже и очас посла оголе велике површине. Сама чињеница да су виђене указује да је њихово бројно стање већ видљиво и да би убудуће могле да направе проблем – истиче Овари.
Реч је о јединкама које узимају станишта као и даброви, близу река, где има шибља, жбуња и дрвенасте вегетације. А, додаје наш саговорник, не смемо заборавити да је дабар једног тренутка ишчезао у Србији и да сада постоји покушај да се он поново настани у Засавици.

– Али ако се појави нутрија која еколошки захтева сличне услове за живот, а има бржи циклус, са три до четири окота годишње са по 12 младунаца, за разлику од дабра који има један или два окота са највише шест младунаца, нутрија еколошки и популационо добија битку, а даброви је губе. То је велики ударац за биодиверзитет – истиче Овари.

Нутрије код нас немају природних непријатеља и ми немамо потенцијал грабљивица које би саме могле да ураде „природну контролу” овакве врсте.
Једино решење јесте доношење правилника о инвазивним врстама који би могао нутрије да „неутралише” као претњу по остатак природе.

– Док не постоји правилник који ће дефинисати шта су инвазивне врсте, нема ни законског притиска да се ограничи увоз, кретање, размножавање, продаја... Нутрије се, за разлику од црвеноухих корњача које су такође инвазивне и претња су барским корњачама, не држе као кућни љубимци, већ као фармске животиње. Али све што није живело са нашом природом и није учествовало у еволутивним процесима који су се развијали милионима година, озбиљан је притисак на нашу природу и животињске врсте које ту живе. Нутрије нашој природи праве штету јер им ту није место – упозорава биолог Кристијан Овари.