Род кромпира у Србији мањи од 50 до 70 одсто

Тропске температуре, без кише током скоро целог лета, умањиле су род кромпира у Србији за 50 до 70 одсто и у крајевима где је производња највећа, у ивањичком и чачанском, рекли су данас произвођачи те пољопривредне културе.

Душко Димитријевић из села Брезова код Ивањице рекао је за Бету да су ове године у том крају биле незапамћене температуре од 32 и 34 Целзијусова степена на надморској висини од 1.000 метара, праћене врућим, јужним ветром и без имало јутарње росе.

„Род ће ове године бити више него преполовљен за разлику од прошле године када ми је остало непродато 15 тона. Многи произвођачи су хранили краве и овце кромпиром, а ја и данас још имам кромпира од прошле године који дајем овцама, а 40 џакова сам бацио у шуму”, рекао је Димитријевић.

Додао је да један од великих произвођача даје овцама дневно по десет џакова прошлогодишњег кромпира.

Према његовим речима, ове године има њива где због високих температура биљка није могла да развије надземно стабло и у корену нема више од два-три ситна кромпира, а нешто бољи принос могу да очекују они који су имали могућности да их заливају, али је то мали проценат произвођача.

Килограм кромпира се на Кванташкој пијаци у Београду ових дана продаје по 50-60 динара, а у малопродаји је и по 80 динара.

Пољопривредни произвођач Иван Краковић из Мочиоца који узгаја кромпир на 6,5 хектара каже да се прошле године кромпир продавао по седам - осам динара по килограму.

„Да су били просечни временски услови са површине од 6,5 хектара ове године требало је да имам принос од 35-40 тона, а не верујем да ћу имати 20 тона”, рекао је Краковић.

Кромпир ће ове године бити скуп, ако према речима произвођача кромпира из Ивањице Драгана Богдановића, неко „не нађе математику и не увезе кромпир” и обори цену домаћег.