Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико кошта селидба ствари у Србију

Многи грађани запослени у иностранству током пандемије су се вратили у земљу, али не знају каква је процедура преношења покућства преко границе
(Фото Д. Јевремовић)

Многи грађани Србије који раде у иностранству у протеклој години боравили су у нашој земљи и практично се привремено доселили, посебно ако су имали могућност да раде од куће. Ове селидбе ипак нису тако једноставне јер и оне захтевају одређене процедуре и нешто захтевнији прелазак преко границе. Поједини који су одлучили да се врате у земљу на дуже време питали су нашу редакцију да ли су ослобођени плаћања увозних дажбина уколико се с покућством враћају у земљу, а у Управи царина одговарају и на друга питања која могу бити интересантна за оне који се досељавају у Србију. Наиме, по Царинском закону домаћи држављани који се из иностранства враћају након две године непрекидног рада ослобођени су плаћања увозних дажбина када желе трајно да донесу своје покућство. Ово право имају и страни држављани који су добили држављанство или азил, то јест одобрење за стално настањење у Републици Србији. Дакле, ослобођени су плаћања увозних дажбина на предмете за своје домаћинство, осим на моторна возила, и то у року од годину дана од добијања држављанства, азила или одобрења за стално настањење.

Од докумената је, наводе, потребан детаљан попис селидбених ствари које особа може да попише и сама и оквирна процена њихове укупне вредности.

Повластица важи само уколико вредност тих ствари не прелази износ од 20.000 евра и односи се на домаће држављане који су на раду у иностранству провели најмање две, а највише десет година. За оне који су у иностранству радили у континуитету више од десет година нема лимита за вредност селидбених ствари.

– Повластица неће моћи да се оствари уколико се уз списак пописаних ствари не достави и потврда да је на раду у иностранству особа провела непрекидно најмање две године. Ту потврду може прибавити било у нашем конзулату или у фирми у којој је била запослена. Време проведено на раду у иностранству може се документовати и одговарајућом исправом службе социјалног осигурања – кажу у Управи царина. На питање да ли се увозне дажбине плаћају на половне ствари (белу технику, телевизор, намештај и сл.) које наши држављани доносе у земљу када стижу на одмор, у Управи царина кажу да дâ, и то на самом граничном прелазу у такозваном скраћеном царинском поступку, када ће вам роба бити процењена и оцарињена јединственом царинском стопом од 10 одсто. Као и сви држављани Србије, имају право да за своје личне потребе и потребе свог домаћинства у земљу унесу робу у вредности од 100 евра, ако се неки од тих половних уређаја уклапа у ову вредност – неће за њега плаћати дажбине.

Да ли плаћам таксе и шта ми је потребно од документације ако желим да свој полован намештај транспортујем из Србије у земљу где сам купио некретнину?

– Не, царинске дажбине не плаћају се на нашој царини уколико покућство које транспортујете није намењено препродаји у другој држави. Међутим, морате се информисати у вези с царинском процедуром и потребном документацијом земље у коју превозите покућство. То је најбоље учинити обраћањем њиховим царинским органима или преко шпедитера. Уколико намештај превозите у путничком промету (аутомобилом с приколицом или комбијем), потребно је само да приликом изласка из земље нашим цариницима покажете тачан списак покућства које превозите, сачињен у два примерка, који ће они након провере оверити. Ако га пак превозите у теретном промету (камионом), потребно је обратити се надлежној царинарници, која ће сачинити документацију за извоз поменутог покућства, наводе у Управи царина.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.