Koliko košta selidba stvari u Srbiju

Mnogi građani Srbije koji rade u inostranstvu u protekloj godini boravili su u našoj zemlji i praktično se privremeno doselili, posebno ako su imali mogućnost da rade od kuće. Ove selidbe ipak nisu tako jednostavne jer i one zahtevaju određene procedure i nešto zahtevniji prelazak preko granice. Pojedini koji su odlučili da se vrate u zemlju na duže vreme pitali su našu redakciju da li su oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina ukoliko se s pokućstvom vraćaju u zemlju, a u Upravi carina odgovaraju i na druga pitanja koja mogu biti interesantna za one koji se doseljavaju u Srbiju. Naime, po Carinskom zakonu domaći državljani koji se iz inostranstva vraćaju nakon dve godine neprekidnog rada oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina kada žele trajno da donesu svoje pokućstvo. Ovo pravo imaju i strani državljani koji su dobili državljanstvo ili azil, to jest odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Dakle, oslobođeni su plaćanja uvoznih dažbina na predmete za svoje domaćinstvo, osim na motorna vozila, i to u roku od godinu dana od dobijanja državljanstva, azila ili odobrenja za stalno nastanjenje.

Od dokumenata je, navode, potreban detaljan popis selidbenih stvari koje osoba može da popiše i sama i okvirna procena njihove ukupne vrednosti.

Povlastica važi samo ukoliko vrednost tih stvari ne prelazi iznos od 20.000 evra i odnosi se na domaće državljane koji su na radu u inostranstvu proveli najmanje dve, a najviše deset godina. Za one koji su u inostranstvu radili u kontinuitetu više od deset godina nema limita za vrednost selidbenih stvari.

– Povlastica neće moći da se ostvari ukoliko se uz spisak popisanih stvari ne dostavi i potvrda da je na radu u inostranstvu osoba provela neprekidno najmanje dve godine. Tu potvrdu može pribaviti bilo u našem konzulatu ili u firmi u kojoj je bila zaposlena. Vreme provedeno na radu u inostranstvu može se dokumentovati i odgovarajućom ispravom službe socijalnog osiguranja – kažu u Upravi carina. Na pitanje da li se uvozne dažbine plaćaju na polovne stvari (belu tehniku, televizor, nameštaj i sl.) koje naši državljani donose u zemlju kada stižu na odmor, u Upravi carina kažu da dâ, i to na samom graničnom prelazu u takozvanom skraćenom carinskom postupku, kada će vam roba biti procenjena i ocarinjena jedinstvenom carinskom stopom od 10 odsto. Kao i svi državljani Srbije, imaju pravo da za svoje lične potrebe i potrebe svog domaćinstva u zemlju unesu robu u vrednosti od 100 evra, ako se neki od tih polovnih uređaja uklapa u ovu vrednost – neće za njega plaćati dažbine.

Da li plaćam takse i šta mi je potrebno od dokumentacije ako želim da svoj polovan nameštaj transportujem iz Srbije u zemlju gde sam kupio nekretninu?

– Ne, carinske dažbine ne plaćaju se na našoj carini ukoliko pokućstvo koje transportujete nije namenjeno preprodaji u drugoj državi. Međutim, morate se informisati u vezi s carinskom procedurom i potrebnom dokumentacijom zemlje u koju prevozite pokućstvo. To je najbolje učiniti obraćanjem njihovim carinskim organima ili preko špeditera. Ukoliko nameštaj prevozite u putničkom prometu (automobilom s prikolicom ili kombijem), potrebno je samo da prilikom izlaska iz zemlje našim carinicima pokažete tačan spisak pokućstva koje prevozite, sačinjen u dva primerka, koji će oni nakon provere overiti. Ako ga pak prevozite u teretnom prometu (kamionom), potrebno je obratiti se nadležnoj carinarnici, koja će sačiniti dokumentaciju za izvoz pomenutog pokućstva, navode u Upravi carina.