„Белоруски сајбер партизани” руше Лукашенка

За хакерске нападе на личне податке у безбедносном систему и систематско прикупљање информација, шеф државне безбедносне белоруске агенције КГБ Иван Тертел оптужио је 30. јула стране специјалне службе. Ових дана испоставило се да су за хаковање државног система одговорни белоруски хакери, а о њима су писали „Блумберг” и „МИТ технолоџи ривју”. Да ли је шеф белоруског КГБ-а био у праву није ни важно. Важно је да је један од документарних филмова које БИПОЛ прави на основу хакованих података и емитује на свом каналу на мрежи „Телеграм” цитиран током дебате у америчком Конгресу о Белорусији, одржаној непосредно пре него што су САД увеле санкције против Лукашенка и његових савезника.

„Белоруски сајбер партизани” су противници Лукашенковог режима и тврде да су извели десетине напада на базе података, а последњих седмица објавили су делове огромне збирке за коју кажу да укључује неке од најважнијих тајних полицијских и владиних база података у земљи. На основу прегледаног материјала и разговора с хакерима, „Блумберг” пише да подаци садрже спискове наводних полицијских доушника, личне податке о највишим државним званичницима и шпијунима, видео-снимке прикупљене из полицијских дронова и притворских центара и тајне снимке телефонских позива из владиног система прислушкивања.

Међу украденим документима су, наводно, и лични подаци о Лукашенковом најужем кругу и обавештајним службеницима. Осим тога, агенција тврди да су хакери прибавили и статистике морталитета које указују на то да су у Белорусији од ковида 19 умрле хиљаде људи више него што је влада јавно признала.

Хакери наводно располажу и доказима о злочинима које је извршила полиција, те снимке незаконитих наредби за насилно сузбијање мирних протеста. „Партизани” кажу и да су успешно хаковали скоро сваки део Лукашенкове администрације и да су до сада објављени подаци само делић онога чиме располажу.

Али „Партизани” не делују сами: повезани су с групом БИПОЛ, коју чине бивши војни и полицијски службеници. Неки од њих пружају помоћ изван земље, након што су пребегли после избора које опозиција није признала као легитимне. Наводно, неки су и сада у служби и изнутра раде против Лукашенка.

За групу БИПОЛ у медијима се чуло кад је Лукашенко крајем марта упозорио да из иностранства стижу позиви на радикализацију демонстрација у Белорусији. Тада је рекао да су се појавиле радикалније струје и да је БИПОЛ једна од њих, а да је чини 10–15 бивших војних лица. У Минску су покренуте и кривичне истраге против Светлане Тихановске и одметнутих безбедњака у удружењу БИПОЛ због припремања терористичког напада. Ова организација је стационирана у Пољској и у Минску је оптужена да је за Дан слободе припремала терористички напад у једној од зграда органа унутрашњих послова.

Саговорник ових медија је Александар Азарау, бивши полицијски потпуковник у Белорусији, који је био на челу јединице за организовани криминал и корупцију. Он је прошле године напустио посао након што је био сведок изборних превара и полицијског насиља. Преселио се у Пољску и придружио се БИПОЛ-у (назив групе значи белоруска полиција). Каже да имају стотине чланова и контакте унутар владиних безбедносних агенција, укључујући тајну полицију (КГБ), Министарство унутрашњих послова и граничну контролу.

Сајбер партизани кажу да их чини око 15 ИТ стручњака из белоруског технолошког сектора и да с БИПОЛ-ом сарађују од краја прошле године. Њима је било потребно да сазнају како да продру у владине базе да би украли информације, па су им безбедњаци из Варшаве помогли јер су донедавно тамо радили. Азарау је рекао да су информације које су хакери објавили аутентичне и да БИПОЛ планира да их искористи како би корумпирану полицију и владине званичнике позвао на одговорност.

„Сајбер партизани” кажу да су сами извршили хаковање, а да им је БИПОЛ помогао да разумеју структуру владине базе података, да обраде податке којима приступају и идентификују појединце из хакованих телефонских позива. У замену за то, БИПОЛ има приступ материјалу „Сајбер партизана” како би им помогао у спровођењу истрага режима, које затим објављују на сопственом каналу на „Телеграму”. Те истраге су биле успешне, а једна од њих је стигла и у конгрес.