Лубеница као афродизијак

АГРОНОМИЈА
Хладна кришка лубенице одавно је главна посластица на прослави Четвртог јула у САД, а према најсвежијим истраживањима, сочни би плод, можда, више пристајао Дану заљубљених. Зато што, како тврде научници, садржи састојке који у крвним судовима изазивају учинак сличан „вијагри”, чак могу подићи полни нагон (либидо).

„Што их више проучавамо, све нам је јасније како овај необични плод природно подстиче људско тело“, каже др Биму Патил, директор Центра за воће и поврће на Универзитету Еј-енд-Ем (А&М) у Тексасу. „Одувек смо знали да је лубеница корисна за здравље, али је списак веома важних лековитих дејстава са сваким новим изучавањем већи”.

Делотворни састојци у лубеници и другом воћу и поврћу познати су као фитонутриенти, биоактивна једињења која се јављају у природи, а у људском телу изазивају повољне одзиве е по здравље. У лубеницама то су ликопен, бетакаротин и звезда у успону међу фитонутриентима – цитрулин, чија се благотворна својства сада откривају. Међу осталима је способност опуштања крвних судова, што веома наликује начину на који делује „вијагра“.

Научници знају да када се једе лубеница, цитрулин се преображава у аргинин посредством одређених ензима. Аргинин је аминокиселина која чини чуда за срце и крвоток и одржава имуни систем у добром стању.

„Спој цитрулина и аргинина побољшава здравље срца, имуни систем, а можда ће се показати веома корисном за људе који пате од гојазности и шећерне болести типа 2”, објашњава Биму Патил. Аргинин подиже азотни оксид који опушта крвне судове, исти основни учинак има „вијагра”, лечећи еректилну дисфункцију, а можда је предупређујући.

Иако мноштво психолошких и физиолошких тешкоћа може узроковати импотенцију, додатак азотног оксида могао би помоћи појединцима којима је потребно повећати проток крви. То би, такође, потпомогло у лечењу ангине, високог крвног притиска и других кардиоваскуларних невоља.

Лубеница, можда, не делује само на један орган, али је одлична у опуштању крвних судова без ма каквих споредних појава које лекови имају. Користи од се ту не заршавају. Аргинин, исто тако, подстиче проток мокраће уклањањем амонијака и других отровних једињења из нашег тела.

Цитрулин, претходник аргинина, у већим количинама налази се у кори. Пошто се она обично не једе, двојица сарадника Биму Патила, Стив Кинг и Хае Јин Банг, посветили су се узгајању нових врста с више износа дотичног састојка у самом месу.

Осим на Тексаском, фитонутриенти лубенице проучавају се и на Универзитету у Оклахоми. Оба истраживања су показала да су јакоцрвене подврсте истиснуле парадајз са места краља ликопена. Готово 92 одсто лубенице чини вода, али преосталих осам пребогато је ликопеном, антиоксидансом који штити људско срце, простату и кожу.

„За ликопен, којег има и у црвеном грејпфруту, сматрало се да се налази само у парадајзу”, додаје Биму Патил наглашавајући да „сада знамо да се у већим количинама среће у црвеним подврстама лубенице”. Ликопен је, међутим, растворљив у масти, што значи да су неопходне извесне масноће у крви да би се боље упио у телу.

Претходне провере показале су да се знатно боље уноси из парадајза помешаног у салати са уљастим поврћем, попут авокада или спанаћа. Исто би се односило и на ликопен у лубеници, иако мешање са спанаћем или авокадом тешко може проћи.

Нису обављена никаква проучавања да би се утврдио временски распоред једења уљастог поврћа којим се поспешује апсорпција ликопена.

Последњи савет у вези с лубеницама које купите: кудикамо је боље чувати их неисечене на собној температури. Износ ликопена може се одржати чак и ако она лежи на поду кухиње. Али када је исечете, ставите је у хладњак и уживајте!