Ђоковић све усамљенији на свом путу

Одавно се зна и најављује да ће притисак на Новака Ђоковића расти све више како се буде ближио апсолутном рекорду по броју највећих титула. Говорили су о томе спортски коментатори и многи бивши шампиони, укључујући Рода Лејвера (83), јединог живог сведока који би могао да опише како је бити у Ђоковићевој кожи, после освајања прва три гренд слем турнира у истој сезони („Бићу срећан да га примим у клуб, али он сада трпи много већи притисак него што сам ја”). Аустралијанац је кроз то искушење успешно прошао два пута, у доба аматеризма 1962. и на самом почетку професионалне ере, 1969, касније напомињући да није био превише оптерећен тим циљем.

Сер Џек Крофорд, Лејверов земљак, већ три деценије није међу живима да исприча са чиме се носио у Њујорку 1933, када је у финалу водио против Фреда Перија са 2:1 у сетовима, а у наредна два освојио само гем (6:0, 6:1). Пре две деценије је преминуо и Американац Дон Баџ, чији је чувени бекхенд 1938. учинио што Крофорд није, а три године касније се у легенду преселио и Аустралијанац Лујс Хоуд, сличне судбине као и Крофорд, када је у питању календарски гренд слем. На четвртом степенику, у финалу Отвореног првенства САД 1956, са 3:1 у сетовима, зауставио га је други велики шампион и земљак Кен Роузвол.

Нико други, у целокупној историји тениса, није освојио прве три највеће титуле у истој сезони и не може ни да замисли како је нашем тенисеру. Великани данашњице, Роџер Федерер и Рафаел Надал, нису прешли ни половину тог пута, док је сам Ђоковић то учинио већ једном, 2016. године.

Међутим, терет његовог јуриша на календарски гренд слем неупоредиво је већи него у време јединих претходника, Баџа и Лејвера. Не само због стоструко већег медијског притиска у данашње време, већ и због најтежих околности за њега лично: топле и влажне климе у Њујорку, те најнепријатељскије публике пред којом је икада играо. Довољно је подсетити се како је испраћан после победе над Федерером 2015, или предаје Вавринки 2019. године. То потврђују и бројке: у Њујорку је освојио само три од својих 20 крунских пехара, свега један више него на дуго „уклетом” Ролан Гаросу.

Уочи меча другог кола са Талоном Грикспором, који је на програму био током ноћи иза нас, али је због невремена у Њујорку било могуће и одлагање, светски медији су се највише забављали „ратом” између најбољег тенисера света и њујоршке публике. У првом колу је маса била листом на страни младог Хогера Рунеа, што је могло да се објасни логичним симпатијама за осамнаестогодишњег данског дебитанта. Тражио се одговор на питање да ли ће и двадесетпетогодишњи Холанђанин бити дражи гледаоцима него улазак Њујорка у историју тениса, макар тај улазак био и заслугом Ђоковића.

Симболична усамљеност планинара на крову света, добила је још изразитије обрисе у уводним колима. Већ до половине другог кола, Ђоковић је једини од осморо наших у главном жребу Отвореног првенства САД, а још пре тога је, елиминацијом Марија и Чилића, остао и једини гренд слем шампион у наставку борби. Последњи Новаков саборац, Душан Лајовић, два пута је испуштао предност против много слабије рангираног Петра Гојовчика, па је немачки тенисер славио са 2:6, 6:4, 2:6, 7:5, 6:4. На последњем гренд слем турниру сезону дефинитивно је видљив пад четворице наших тенисера у Ђоковићевој пратњи, за разлику од прошле и претпрошле године, када су сви били у успону.

Нестварна атмосфера, у којој се највећи део навијача сврстава за или против Ђоковића, док се мање говори о изгледима било кога другог, пренела се и на резултате. И пре но што су тенисери из горње половине жреба одиграли друго коло, од 32 носиоца испало је 15. Најпре, 12 на старту, а потом осми Руд, 15. Димитров и 16. Гарин.

Та изненађења, међутим, најмање утичу на Ђоковићев пут ка историјском циљу, јер двојица његових главних ривала за сада делују убедљиво. Могући противник у полуфиналу, Александар Зверев, победио је Сема Кверија са 6:4, 7:5, 6:2, и играће у другом колу са Албертом Рамосом. Други носилац Данил Медведев, од кога се очекује финале са нашим тенисером, већ је у трећем колу, после 6:4, 6:1, 6:2 са Домиником Кепфером. До сада је у просеку губио само два и по гема по сету, а наредни меч игра са Паблом Андухаром. У доњој половини жреба је и трећи носилац Стефанос Циципас прошао прве две препреке, али уз три изгубљена сета. После маратона са Ендијем Маријем, савладао је и Адријана Манарина: 6:3, 6:4, 6:7(4), 6:0.

Њега чека још један тежак изазов, јер Карлос Алкараз на делу потврђује изразити таленат. Осамнаестогодишњи Шпанац је пре свог славног земљака Рафаела Надала успео да упише победе на сва четири гренд слем турнира и сигурно се неће лако предати против досад несигурног Грка.