Највише септичких јама има на Палилули

У престоници има 2.204 километра канализационе мреже у одржавању ЈКП „Водовод и канализација” и 178.106 прикључака. Сва остала канализација прикључена је на приватне мреже или се слива у септичке јаме, или пак одлази неконтролисано у њиве, ливаде, на улицу… Због тога сви чекају да се реализује десетогодишњи план који је још 2016. године најавио Синиша Мали док је био градоначелник и да највећи део града буде умрежен у канализациони систем.

Дотле сви они који имају септичке јаме, а у граду их је заиста велики број, када дође до преливања морају да се сналазе како знају и умеју. Први корак је ангажовање неког ко се тим послом бави.

А цене за пражњење септичких јама су различите и зависе и од њихове величине. У зависности од тога и да ли се јама може празнити одједном крећу се од 3.000 до 12.000 динара.

Највише проблема свакако има на левој обали Дунава.

– На левој обали Дунава станује око 100.000 људи, а око 65.000 сигурно нема решену канализацију. Због тога на овом делу и има највише фирми специјализованих за пражњење септичких јама. Са дозволом „Водовода” има нас девет. И за све има посла. Осим тога, тиме се бави ЈКП „Градска чистоћа” – каже један од људи који се овим послом бави у Крњачи.

Септичка јама требало би да се гради на основу броја чланова домаћинства, њихове потрошње, броја просторија у кући… Због тога од њене величине зависи колико често се чисти. Оно што истиче саговорник јесте да се зидови септичке јаме после вађења фекалија добро исперу под јаким млазом воде и да се главни вод „продува” уз помоћ специјалне машине.

– Дешава се да људи „штеде” и направе мање септичке јаме због чега оне морају и чешће да се празне. Некада сами празне и чисте септичке јаме, али је то стварно ризичан посао и њиме би требало да се баве искључиво они који су за то обучени. Различита испарења, нарочито амонијачна, могу врло брзо да делују и да доведу до онесвешћивања онога ко уђе у јаму, па потом и до трагичних последица – каже овај власник фирме за чишћење сенкрупа.

У граду постоји нешто више од двадесетак легалних фирми које се баве прикупљањем отпадних и фекалних вода, а цена коју они плаћају „Водоводу” је око 39.000 динара на месечном нивоу. У зависности од фирме, зависи број цистерни које поседују, а њихова величина се креће од осам до 17 тона.

Фекалне воде се, по уговору са ЈКП „Водовод и канализација”, иначе испуштају само на једном месту у граду, а то је Ада Хуја. У граду има и оних фирми које се овим послом баве на дивље, тако да се може чути да се на тридесетак места фекалије испуштају без дозволе.

Оваква ситуација са канализацијом остаће све док у граду не буде изграђена адекватна мрежа и пет фабрика за прераду отпадних вода. Првенствено она у Великом Селу, где би требало да се пречишћавају фекалне воде из највећег дела града. Како су градске службе најавиле, прва фаза изградње ове фабрике могла би да почне јесенас.

Минимална казна 5.000 динара

Постоји велики број суграђана који уопште своје септичке јаме не празне, већ фекалије испуштају у канале поред пута, у њиве или, што је најгоре, ова отпадна вода пролази код комшија. Казнена политика према оваквим суграђанима је, може се рећи, изузетно блага.

У случају да неко пријави комшију који свој сенкруп празни на овај начин, неће ништа претерано постићи. Суседу прво на терен излази комунални инспектор који треба да утврди да ли се из септичке јаме изливају фекалије. Затим, ако то утврди, да га опомене да је испразни и реши проблем пражњења. А ако то не уради пише му се прекршајна пријава у износу од 5.000 динара. У случају да је не плати може бити судски гоњен.

Због тога велики број оних који не плаћају хигијенско и по прописима засновано чишћење сенкрупа своје јаме празне викендом, када пада киша или је неко невреме да инспектори не би могли да их „улове”. Са овим проблемом се нарочито суочавају суграђани у приградским насељима.