Процес столећа у Турској

Специјално за „Политику“
Истанбул, 14. јула – Јавно тужилаштво у Истанбулу данас је, после дужег одлагања, подигло оптужницу против припадника групе „Ергенекон” која је осумњичена да је покушала да изазове хаос у земљи, односно да изврши војни удар. То ће бити један од највећих судских процеса досад одржаних у Турској.

На оптуженичкој клупи ће се наћи 86 лица, потврдио је данас тужилац Истанбула Ајкут Ченгиз Енгин, од којих је 48 већ у притвору. Међу њима су двојица пензионисаних генерала, један пуковник, политичари, адвокати, интелектуалци, али и криминалци. Чудна дружина, која на летимичан поглед не би могла да има било шта заједничко да се нађе за истим столом. Али – то је привид. Они су, сваки на свој начин, велики противници садашњег режима на чијем је челу премијер Тајип Ердоган, односно његова Партија правде и развоја (АКП), коју оптужују да има тајни исламистички план, да покушава да врати Турску у прошли век.

„Оптужница обухвата више кривичних дела као што је формирање, помагање и чланство у оружаној терористичкој групи... и покушај да се силом обори садашња влада”, рекао је на конференцији за новинаре тужилац Енгин.

Група „Ергенекон”, која носи митски назив у вези са ултранационализмом, откривена је пре скоро годину дана. Тада је у једној кући у Истанбулу пронађен арсенал наоружања, укључујући разорне гранате. После тога почела су хапшења, која су се све до пре неколико дана смењивала у таласима. Најављују се и нове оптужнице. Тужилац није изнео појединости, ко је појединачно за шта све осумњичен. То ће бити познато тек кад суд прихвати оптужницу, што се ускоро очекује. Група се доводи у везу са убиством турско-јерменског новинара Хранта Динка, са атентатом на судије административног суда у Анкари, са подметањем бомби под зграду левичарског „Џумхуријета”. Наводно је била планирала да убије и нобеловца Орхана Памука, неколико курдских званичника, познате поличаре и јавне личности, да организује масовне демонстрације и изазове крваве сукобе са полицијом.

Оптужница је, како је данас речено, исписана на 2.445 страница. Према ономе што је у овом тренутку откривено, група је била планирала да изазове хаос у земљи, што би натерало армију да изведе војнике из касарни. Турски генерали у томе имају искуства: у последње четири деценије четири пута су обарали премијере.

Масовна хапшења, каква се одавно не памте, поделила су јавност. Опозиција и многи медији кажу да је влада измислила војни удар, да на овај начин заправо покушава да застраши политичке противнике, поготово зато што јој се сада из темеља љуљају позиције јер се владајућа партија нашла пред затварањем. Под оптужницом да је постала „центар антисекуларних активности”, главни тужилац Турске је затражио од Уставног суда да забрани премијерову странку. Пресуда се очекује најкасније у августу.

„Турска се претворила у империју страха”, оптужују у водећој опозиционој Републиканској народној партији.

Турска се дели, располућује. То није почело јуче. На једној страни барикаде су старе структуре – којима АКП измиче тепих испод ногу – и оне сада грчевито бране раније стечене привилеговане позиције. Упориште им је у армијском врху, међу водећим судијама, професорима државних универзитета.

На другој страни је владајући АКП, који је, чим се 2002. године докопао власти, заиграо на „верску карту”, коју су секуларисти – и кад треба и када не треба – гурали на споредан колосек. Благодарећи и убрзаном економском развоју, премијер Ердоган је стекао упориште у пословном свету и све бројнијој средњој класи.

Турска је у великом ишчекивању, на ногама, иако је сезона годишњих одмора у пуном јеку.

Све су очи сада упрте у Уставни суд, који би ускоро требало да пресече судбину владајуће странке, која је на последњим изборима освојила 47 одсто гласова. Уколико ова странка буде забрањена – а многи верују да хоће – то би изазвало прави политички карамбол, поготово зато што је јавни тужилац затражио да се из политичког живота искључи и 70 страначких првака укључујући премијера Ердогана и шефа државе Абдулаха Гула.