Ко покушава да створи нове „нације”

Протеклих дана поново је политички оживела идеја војвођанских сепаратиста, по комунистичком обрасцу, да се створи војвођанска „нација”  на идућем попису у Србији! Ту идеју већ годинама заговара Ненад Чанак као први корак ка успостављању Војводине као федералне јединице. Ту идеју су заговарали и стари Брозови кадрови Живан Берисаваљевић, Бошко Крунић, Слободан Будаков...

Недавно се томе придружила и министарка за људска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић која се, гостујући у јутарњем програму једне београдске телевизије (28. август),  на крају разговора с новинарком, видно изнервирана, заложила за такозвану војвођанску нацију, споменувши и  шумадијску нацију, ваљда „да се Власи не досете”,

Они који дуго прате политички живот и имају довољан број година сећају се да је такву причу Ненад Чанак покушавао да „прода”  Шумадинцима са тадашњим лидером крагујевачке  странке Лига за Шумадију пре и после петооктобарских догађања. Обећавао је у склопу своје „визије” распарчавања Србије (он је то назвао децентрализацијом) да, уз Војводину, и Шумадија треба да буде  федерална целина! Шумадинци су на тадашњим изборима (2004.) показали шта мисле о Чанку и поменутој Лиги за Шумадију која је у целој Шумадији добила мање од 300 гласова, у Крагујевцу ни стотинак, а Чанкова партија ни толико!

Овај кратак „излет” у прошлост био је потребан да би показао да неке идеје код Чанка и компаније и данас живе, а постале су  прихватљиве и за актуелну министарку Гордану Чомић. Зашто такве идеје поново  васкрсавају и улазе у политички дискурс? Најпре, никакав друштвени дијалог се не тражи, како то тврди госпођа Чомић. То што тако желе Чанак и Оџић не значи да је потребан дијалог у друштву сем ако се не жели, а биће да је тако, да се вештачки отвори баш у време када је Србија под снажним притиском због Косова и Метохије, Републике Српске, сарадње са државама које нису по вољи Запада... Наравно, и пред предстојеће изборе.

Сматрам да је неопходна конкретна, јасна и прецизна реакција владе на солирање министарке која се крије иза неких флоскула и испразне, али веома агресивне и на моменте дрске реторике. Она је у поменутој емисији извређала новинарку речима недостојним јавне личности само због тога што је ова, у име гледалаца,  од ње тражила прецизне одговоре. Уосталом, подсетимо се политичког ангажмана Чомићеве на функцији потпредседнице Скупштине када је одузимала реч политичким неистомишљеницима (посланицима), готово патолошки у томе уживајући, њеног учешћа у „афери Бодрум” (крађа гласова у парламенту). Због јавности Влада Србије би морала да се огласи, посебно после њене изјаве о војвођанској и шумадијској „нацији” .

Драгиша Петровић,
новинар и публициста,
Крагујевац