„Не зови” – регистар против насртљивих трговаца

Посланици Скупштине Србије усвојили су нови Закон о заштити потрошача, а овај пропис донеће више права грађанима Србије, и то у оним областима у којима је до сада забележено највише проблема. Једна од важних промена за потрошаче јесте то да ће их закон убудуће штитити од насртљивих трговаца који су до сада преко телефона промовисали и продавали робу и услуге.

Закон, наиме, забрањује директно оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом, без претходног пристанка грађана, јер је до сада било великих проблема с телемаркетингом и узнемиравањем купаца.

Они који не желе да добијају овакве позиве моћи ће да их зауставе попуњавањем обрасца код оператера мобилне или фиксне телефоније и пријаве се у регистар „Не зови”. Бројеви ће бити прослеђени Рателу, који ће на свом сајту објављивати листу телефонских бројева власника који не желе да их трговци узнемиравају. Продавци који се не буду обазирали на податке у регистру ризиковаће плаћање казне.

У закону се наводи да је „забрањено упућивати позиве или поруке телефоном потрошачима чији су телефонски бројеви уписани у регистар потрошача који не желе да примају позиве и поруке у оквиру промоције или продаје телефоном”. Регистар ће бити вођен при регулаторном телу надлежном за електронске комуникације и садржи име и презиме потрошача, јединствени матични број, број телефона, датум уписа у регистар и информацију да су и даље на снази или опозване претходно дате сагласности за пријем позива или порука у оквиру промоције и продаје телефоном.

Оператер електронских комуникација је дужан да упише или испише податке у року од седам дана од дана пријема захтева потрошача. Како је планирано, Министарство трговине ће ближе прописати начин уписа и исписа, услове и начин коришћења и вођења регистра. Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што огласи одређену робу или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси своје активности.

У суштини сваки трговац који продаје робу на овај начин требало би да се пре бирања броја преко регистра информише да ли има право на то. Уколико се оглуши или, без обзира на вољу купца, ипак окрене број, чини прекршај. Потрошачи у овом случају могу да се јаве тржишној инспекцији и поднесу пријаву на основу које се покреће прекршајни поступак. Уколико трговци и даље наставе да потрошачима на овај начин шаљу рекламне поруке предвиђене су казне од 50.000 или 30.000 у зависности од тога да ли је реч о правном лицу или предузетнику, а касније, ако дође до спорова, казне су много веће и крећу се од 300.000 динара до два милиона динара за правна лица, односно од 50.000 до 150.000 динара за предузетнике.