„Жрнов фест” – путовање у средњи век

За неке мрачан и тежак, а за друге доба светлих витезова и јунаштва. А како је било живети у том средњем веку? Ако сте некада пожелели да окусите бар комадић тог времена и осетите како је све то изгледало, онда је право место за вас „Жрнов фест” који се одржава на Авали у оквиру манифестације „Дани европске баштине”.

– Посетиоци ће од 12 часова, за када је предвиђено свечано отварање, моћи да виде и чују како су изгледали средњовековни витешки турнири, базари, звук наковња и чекића, ударац мача о мач и такмичење у вештини стреличарства, као и плес и музику средњовековне Србије – најављују из општине Вождовац која манифестацију организује у сарадњи са Удружењем за очување старих заната и вештина „Бели орлови” из Београда.

Средњовековно оружје и тешки оклопи под којима се некада ратовало биће представљени на базару у подножју Авалског торња, прекопута цркве брвнаре. Биће организоване и радионице попут фреско сликарства, калиграфије и мозаика, а најмлађи ће имати прилику и да, попут некадашњих витезова, јашу коње.

– Путовање у прошлост откриће и како су изгледале ковачнице, стреличарски занат, на који начин се ратовало и које су вештине биле неопходне у борби и лову – кажу из општине Вождовац.

Тако ће све до 20 часова посетиоци моћи да виде бохурт борбе, где се затупљеним оружјем боре људи одевени у оклопе, коњичке витешке игре, али и џаустинг турнир, односно борбе витезова.

И све то у на месту некадашње средњовековне тврђаве Жрново чији су се остаци, све док по наредби краља Александра 1934. године нису дигнути у ваздух, налазили на врху Авале. Овај средњовековни град настао је на месту утврђења које су још Римљани подигли да би контролисали прилаз Сингидунуму и штитили руднике које су копали на планини.

– На истом месту деспот Стефан Лазаревић, утемељитељ Београда као главног града Српске деспотовине, подиже град Жрнов који су након пада ове српске средњовековне државе под Османско царство преузели нови освајачи и тек у 18. веку га препустили зубу времена – пише на сајту општине Вождовац.
Зашто је краљ Александар уништио остатке Жрнова на чијем је месту касније подигнут Споменик незнаном јунаку, и да ли неку улогу у томе имају и масони, он није стигао да објасни народу јер је свега неколико месеци касније убијен у Марсељу. Многи теоретичари завере рекли би да је владара стигло проклетство Жрнова које је, како се тврди, тада навучено и на цео наш народ.

Коначног решења мистерије Жрнова нема ни дан-данас. Још се не зна зашто је са лица земље збрисан град у коме су, „у Авали више Бијограда” вино пила „до два побратима”, односно у народним песмама опевани Порча од Авале и Ђерзелез Алија. Драган Бјелогрлић који се дотакао ове теме дао нам је прилику да измаштамо решење енигме пратећи серију „Сенке над Балканом”. А можда ће нам баш „Жрнов фест” коначно дати одговоре који су нам деценијама измицали?