На рад у Словенију уз помоћ државе

У току прошле године, због епидемијске ситуације у региону, углавном није било посредовања у запошљавању наших држављана у иностранству по захтевима страних послодаваца. Изузетак је била Словенија, с којом је и тада, али и сада, на снази остао споразум о привременом запошљавању. У тој земљи ЕУ посредством Националнe службe за запошљавање у току 2020. уговоре о раду потписало је 1.620 незапослених. За протеклих осам месеци тамо је на рад упућено око 1.350 грађана.

Што се тиче Немачке, која на годишњем нивоу, како ових дана преноси „Зидојче цајтунг”, вапи за 400.000 радних имиграната, а међу њима највише за неговатељима, инсталатерима клима-уређаја, логистичарима и факултетски образованим људима, споразум о посредовању и привременом запошљавању наших држављана НСЗ је раскинула још пре годину дана. Нови није закључен.

Међутим, запошљавање преко границе, најчешће баш у Немачкој, али и Хрватској и Белгији, омогућавају и приватне агенције, а не само држава, па је тако, према подацима Министарства за рад, од почетка ове године реализовано посредовање у запошљавању у иностранству за око 650 наших грађана. У НСЗ откривају да су наши радници у Словенији највише ангажовани као помоћни радници у различитим областима, у грађевинарству, као машински и радници електроструке, а тражен су и возачи, заваривачи, радници у угоститељству и туризму.

У приватним агенцијама истичу да је код немачких послодаваца тражња за медицинским кадром још израженија него раније, док се све више траже и грађевински радници – тесари, заваривачи, бравари, зидари, молери, монтери, керамичари...

У Србији тренутно раде 124 агенције за запошљавање које имају лиценцу за рад. У 2020. посредовале су у запошљавању око 1.000 наших грађана у иностранству, а то је, ако се та бројка упореди с ранијим годинама, чак око шест и по пута мање. Надлежни ипак апелују на грађане да не одлазе на рад у иностранство самоиницијативно, посредством агенција које нису добиле дозволу, без претходно потписаног уговора о раду којим им се обезбеђује заштита на раду у иностранству.

Пре одласка на рад у иностранство потребно је да се заинтересовани добро информише и провери да ли је агенција регистрована за посредовање у запошљавању. Треба да сазнају и да ли је у уговору који потписују обезбеђена заштита прописана Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, која подразумева легално запошљавање у иностранству, то јест обезбеђивање боравишне и радне дозволе. Уговор о раду потписује се пре одласка на рад у иностранство, на српском језику (или да уговор буде двојезични), како би кандидат за посао био унапред упознат са условима рада у иностранству.

Споразуми уређују радне миграције

Међудржавним споразумима о привременом запошљавању на законит начин се уређује поступак радних миграција и регулише статус грађана која желе да се запосле у иностранству. Држава тиме, подсећају надлежни, не жели да мотивише људе да оду на рад ван земље, већ да дефинише права и обавезе и незапослених и послодаваца.