Мислила да је уштедела, а прошла скупо

За нашу читатељку Ј. Р. то што је прихватила понуду банке да узме још једну картицу, и то ону која имитира плаћање на рате као у случају плаћања чековима на одложено, показало се као врло скупа и неповољна одлука.

– Када су ми је нудили, рекли су да нема камате и да је једини трошак месечно одржавање рачуна од 200 динара. Мислила сам да је то добро решење да не тражим чекове. Међутим, наплаћах се камата и камата, што видим у месечном изводу – каже она.

У њеном изводу реч камата поменута је двадесетак пута, а види се да је дуг измиривала једном месечно по приспећу плате, односно да је ђутуре уплаћивала 25.000 динара. Да ли ова картица коју банке масовно нуде у последње време збиља нема камату или не?

Објашњење је следеће. Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног плаћања чековима нема камату само када се рата плаћа у дан као чек, а за свако касније измирење дуга банка наплаћује камату, то јест повећава се трошак њеног коришћења.

На пример, ако неко купи телевизор од 30.000 динара на 12 месечних рата, месечни ануитет му је 2.500 динара које мора да измири баш на дан доспећа рате као и у случају чека. Значи треба да уплати паре на картицу било физички, одласком у експозитуру, или уплатом на паметном банкомату, интернет или мобилним банкарством. Опција је и да банци да трајни налог за уплату дуга.

Уколико неко, као наша читатељка, само једном месечно измирује обавезе по тој картици, тарифира се камата од момента настанка дуга и тада ова картица више личи на класичну кредитну, револвинг картицу на коју банке у просеку наплаћују камату од око два одсто месечно, што је око 30 одсто годишње. Разлика је што се камата не плаћа на цео дуг као код класичне револвинг картице, већ само на доспелу рату.

По томе што се дуг плаћа на рате ова картица слична је готовинском кредиту, али корисник, за разлику од кредита, не може да тражи превремену отплату. Када неко не зна све њене специфичности и, на пример, користи је за десет или двадесет трансакција месечно, а измирује је само једанпут, она постаје „незгодна”, то јест скупа, па неко ко мисли да је њеним коришћењем направио добар посао плати банци више камата него коришћењем других банкарских производа. Због тога је савет банкара да се она не користи пречесто и да се о дугу води евиденција.

– Она је идеална само за оне који опсесивно воде рачуна о финансијама или само за једну тарансакцију попут куповине нечег већег као телевизора, беле технике, за шта се уосталом користе и чекови – каже један банкар.

У случају ове картице није занемарљив ни додатни трошак од 200 или 250 динара месечно за њено одржавање, што је у коначном годишњем збиру и до 3.000 динара, а то је несумњиво скривена камата. У случају плаћања на рате камата увек постоји, било скривена или не. Иако се у трговини чини да ње нема и да се цена дели на број рата, она је пак скривена у основној цени производа коју је зарачунао трговац, а коју потрошач не види.

И на крају се долази до одговора на познато питање од чега банке живе. Од камата и накнада. У отплати је тренутно неколико стотина хиљада кредита, тако је не само ове године већ и претходних година, а грађани користе милионе картица. У банкама има 8,2 милиона текућих рачуна, а отворило их је 5,5 милиона физичких лица, што значи да неки имају и по неколико текућих рачуна, и по том основу да су узели неколико дебитних картица. Додатно, око милион грађана има 1,2 милиона кредитних картица. Све оне носе трошкове попут месечног одржавања, осигурања у случају незапослености, камата, пакета производа…

Рачуница показује да неко ко има само једну дужничку, дебитну картицу, која је приде и осигурана, банци годишње плати неколико хиљада динара. Они који су узели пакете с интернет и мобилним банкарством још и више. Они који имају неколико картица нека помноже тај трошак неколико пута. Ти трошкови су можда месечно мали, али у годишњем збиру нису. Иначе, Народна банка је обавезала да сваке године клијенту морају да пошаљу извештај о свим трошковима које им је банка наплатила за годину дана, па ето једноставнијег начина да се сазна колико је ко банци дао пара.

Ковид рачуни напунили банке

Према подацима Удружења банака, за годину дана број текућих рачуна у банкама повећан је за око 300.000 или за око 5,5 одсто. Објашњење је једноставно. Ради се о такозваним ковид рачунима, то јест онима које су грађани морали да отворе да би им држава уплатила помоћ. Има ту оних који су радили на црно, младих који нису имали рачуне. Некима су банке наставиле да наплаћују коришћење текућих рачуна, некима не. На пример, банке младима до 26 година не наплаћују тај трошак као инвестицију у будуће клијенте.