Дивља депонија у насељу Крњача засад уклоњена

Представници Секретаријата за заштиту животне средине и радницима ЈКП „Градска чистоћа” очистили су једну од бројних градских дивљих депонија – сметлиште у Крњачи, на локацији Рева 1. Акцији чишћења придружили су се и заменик градоначелника Горан Весић и секретар за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа с грађанима Дарко Главаш.

Засуканих рукава, за заштитном опремом на себи, сакупљајући набацано смеће, Весић је рекао да ће са ове депоније у току викенда бити однето око сто кубика грађевинског и комуналног отпада и подсетио да је планом града за 2021. годину предвиђено да се уклони око 8.000 кубних метара ђубрета с различитих локација.

– Од 2014. године однели смо око 90.000 кубика отпада са дивљих депонија, али нажалост, кад год очистимо неку, она се поново појави јер њих стварамо ми, Београђанке и Београђани. Зато морамо да радимо више на подизању свести грађана – нагласио је Весић.

Осим што надлежне службе уклањају отпад, власти би морале да пораде на промени законских прописа како дивље депоније више не би настајале.

– Зато је град предложио измену Закона о планирању и изградњи у коме пре добијања употребне дозволе инвеститор мора да покаже доказ о кретању грађевинског отпада. Такође ћемо тражити измену закона да онима који камионима довозе отпад и стварају дивље депоније ти камиони буду одузети – рекао је Весић, а пренео je Беоинфо.

Заменик градоначелника је објаснио да је у Београду доста урађено када је у питању заштита животне средине.

– У септембру почиње изградња фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу која покрива 1,5 милиона људи, кроз кинески аранжман радимо две фабрике за прераду отпадних вода, у Остружници и Обреновцу. Остаје нам да урадимо још две, у Батајници и Гроцкој. На тај начин решавамо проблеме који се нису решавали деценијама – рекао је Весић и подсетио да у Саву и Дунав сваке године сипамо количину фекалија која је једнака запремини 60.000 олимпијских базена.

Он је најавио и да ће у октобру бити расписан тендер за изградњу канализације на левој обали Дунава, а недалеко се ради и фабрика за прераду отпадних вода која ће сву ту канализацију у чистом облику враћати у Дунав.

– Ово је право време да решавамо овакве проблеме, сада када смо економски снажни и имамо новца за то. Ову земљу смо наследили и треба да је оставимо потомцима – закључио је Весић.

Градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић је рекла да поводом Светског дана чишћења и Београд учествује о овој акцији.

– Ово је јавна својина града и оно што можемо је да са својих јавних парцела уклонимо отпад који се ту налази, што није могуће уколико је он на приватним парцелама. За чишћење дивљих депонија град је у последњих шест година издвојио из буџета близу 130 милиона динара – рекла је Вилотијевићева.

Није међутим било речи о томе колико се одмакло у кажњавању оних неодговорних грађана који су откривени у овим недозвољеним работама, али ни о раду надлежних инспекција које би, по природи посла, требало да су на терену и да откривају дивље депоније. Због свега тога стиче се утисак да се у оваквим случајевима доста ради на решавању већ створеног проблема, а мало на превентиви.

Кривична одговорност

Подсетимо да су грађани Крњаче и представници више еколошких организација у мају ове године водили борбу за заштиту природног станишта Рева и телима блокирали пролазак камиона и истовар шута. Реаговале су и градске власти и обећале да ће трајно решити овај проблем и обезбедити локације на којима може да се безбедно одлаже грађевински отпад. Активисти су и тада инсистирали на утврђивању кривичне одговорности оних који су дозволили да се на овај начин угрожава животна средина.