Бојси, Стева Галеб и Лорд Волдемор воле Београд

Можда га нећемо сретати док шетамо пса у парку нити ћемо га икад поздравити у реду у банци, али и он ће ускоро бити „један од нас”. Популарни Бојси из чувене серије „Мућке”, глумац Џон Чалис, требало би да нам ускоро постане „земљак” јер му се, како је најављено из Градске управе, припрема српско држављанство.

А чиме је то Бојси заслужио да постане бар почасни Србин? За њега је то јасно јер, како је прошле године пренео „Сан”, речено му је да га овде сви воле пошто су „Мућке” у току ратних деведесетих биле једино што је успевало да нас насмеје. А, осим тога, пуно је урадио и на промоцији нашег града јер је његов документарац „Бојси у Београду” охрабрио многе да дођу и да се упознају са срдачним народом који је овог јунака прихватио као „свој својега”. Није ни ту крај – на пролеће, најављује Чалис, у српску престоницу биће пренета и сценографија чувене серије, доћи ће сви глумци који су живи и биће то права атракција за све љубитеље овог остварења широм региона.

И није Бојси једина славна личност коју су Београђани заволели и која је заволела Београђане. Стивена Сигала, који је исто добио наше држављанство, пре неколико година смо начисто „посрбили” и прозвали га Стева Галеб. И као да нас је мало одушевио када је 2014. године искористио свој утицај и позвао фанове да помогну поплавама захваћеној Србији, још је и јавно рекао да Србију сматра новом домовином и да она и њен народ имају душу. А реч једног од најпознатијих холивудских снагатора ваљда има неку тежину? А ако је Стеву као Србина признала и чувена Лепа Брена, највећа „ћерка” некадашње Југославије и свакако једна од омиљених регионалних звезда с којом нас је, на истој бини, увео у Нову 2016. годину, опростићемо му што, како су очекивали неки сатирични портали, није искористио своје борилачке вештине да нам врати Косово.

Ако ништа не значи то што су ови „нормалци” постали наши суграђани, шта кажете на то што је и „Онај чије се име не сме споменути”, популарни Лорд Волдемор из филмске саге о Харију Потеру од пре неколико година, исто држављанин Србије? Глумац Рејф Фајнс који је играо једног од најпопуларнијих мрачних ликова са филмског платна, такође је добио српски пасош, а своје поштовање према нашој земљи исказао је и у току Феста 2019. године када је пред новинарским екипама у свет послао поруку „да овај град и ова земља имају велике капацитете за снимање филмова”. Премијерка Ана Брнабић рекла је, образлажући зашто је Фајнс добио пасош, да је он кроз свој уметнички рад несебично промовисао Србију, наше локације, филмске продукцијске капацитете и људе као професионалце и као пријатеље, али и да је заједно са продуценткињом Габријелом Тана Србији донео вишемилионске инвестиције.
Волдемора вероватно не бисмо прихватили овако срдачно да већ немамо „силу добра” међу нама да осигура равнотежу. Реч је о Адријани Лими, чувеној бразилској манекенки и „Викторијином анђелу”, којој је српски пасош понуђен још 2009. када је била удата за Марка Јарића. И чак и да је истина оно што пишу таблоиди, односно да Лима никад није ни узела српска документа, бар можемо да се хвалимо како је ова светска лепотица била наша снајка. Кад се само сетимо да је Божић 2020. славила уз Бренину песму „Очи су ми море Јадранско”, јасно је и нама а и остатку света да ни Марка, а ни Београд, односно Србију још није преболела.
Низ светских звезда које проносе леп глас о нашем граду и гостопримству овдашњих људи сваке године је све дужи. И док има и оних који тврде да ми ама баш никакве вајде немамо од тога што неке од тих већ популарних људи додатно уздижемо, као и да и они и те како имају свој ћар од те наше љубави, чињеница је да се њихове речи далеко чују. Одјекне кад глумица Елизабет Олсен извређа Србију и каже да она нема „ништа своје”, али још јаче одјекује кад Пласидо Доминго нахвали српску љубазност и атмосферу Београда.

А како речи једног глумца могу да одзвањају, па да чак и носе политичку поруку, показало се у случају Бали-бега, односно глумца Бурака Озчивита пре неколико година. Атрактивног Турчина за којим Српкиње годинама луде, који је цео дан покушавао да се спасе од обожаватељки на Калемегдану, Албанци су „исхејтовали” чим је стигао у Приштину и рекао „драго ми је што сам у Србији”. Иако Бали-бегу сигурно није пало на памет да доводи у питање одлуку своје земље да призна независност Косова, на овом примеру се показало да се све што познати причају и те како слуша, процењује и има јак утицај.

Замислите онда колико тек слику света о нама креира прича знатно популарнијег Роберта де Нира кога је давних шездесетих угостила једна породица поред Ниша и који од тада увек с љубављу говори о нашој земљи, обичајима, гостопримству... и у једном старом интервјуу, присећајући се тога како му се допао Београд, макар у шали каже: „Maybe I am Serb?”