Како се гаји киви

Жеља многих читалаца после прошлонедељног чланка о кивију је била да сазнају да ли је и како могуће гајити ово егзотично воће. У наше крајеве киви је стигао из Кине и са Новог Зеланда. Ово воће називају и биљком вечне младости и здравља, јер садржи много витамина и минерала. Смеђи округласти плодови покривени су ситним длачицама, а величину им одређује првенствено сорта, а затим начин узгоја и квалитет станишта. Родност кивија траје 30 и више година, што зависи од начина узгоја и одржавања биљке.

Кивију највише одговара клима с топлим и влажним летима, и зимама у којима температура не пада испод минус десет степени Целзијуса. За садњу је потребно лагано земљиште неутрално до слабо киселе реакције, а у случају да је земљиште на које жели да се сади прекисело, потребно је да му се дода млевени кречњак или доломити.

Киви не сме да се сади на местима где су чести јаки и суви ветрови, јер му ветар ломи гране, а и исушује цветове и листове. Лети му је потребно доста влаге, па можемо да га садимо само тамо где можемо да осигурамо заливање. Киви је најбоље да се сади у јесен, мада сађење може да се обави и у пролеће. Саднице ове биљке најчешће се гаје у пластеницима. Пре сађења потребно је на основу анализе земљишта да се спроведе мелиоративно ђубрење, такође је пожељно да се земља прекопа до дубине од 40 цм.

Како је киви биљка пењачица, потребно је пре или одмах након сађења поставити арматуру од стубова и жице. Размак између садница би требало да износи око шест метара , а између сваке биљке поставља се један дрвени или бетонски, односно метални стуб на који се причвршћују поцинковане жице пречника 3,5 мм. Стубови на крају редова морају да буду јачи и добро учвршћени да се арматура не би срушила. Саднице се обично већ прве године после сађења савију и вежу уз прву жицу. Током лета на савијеном месту потерају нови изданци од којих се један веже на супротну страну од оне савијене, а други се пушта да слободно расте до друге жице или до крова перголе на који ће се на исти начин да формирати два крака. Ова биљка је врло ломљива па чак и слабији ветар може да јој поломи избојке. Због тога је неопходно редовно везивање које прати раст. Како киви има плитак корен, летња обрада земљишта мора да буде сасвим плитка, а кад биљке достигну три године старости простор између редова може да се остави затрављен, а трава коси редовно и настире испод стабала како око њега не би расла.

Вишегодишњи развој дрвета као што је киви захтева употребу различитих начина резања. Узгојни рез се примењује после сађења и с њим настављамо до почетка родности, чиме се формира узгојни облик. Пролећна или зелена резидба се примењује када биљка бујно расте и раскошно се шири на све стране. Њоме се одстрањују превише густи и сувишни изданци чиме се омогућава добро осветљење. Рез за родност се спроводи после четврте године, при чему се пажња посвећује успостављању равнотеже раста и родности. Рез за оживљавање или подмлађивање примењује се у време слабљења раста и родности биљке.

Киви је дводомна биљка, односно постоје женске јединке које дају плод и мушке које их опрашују. Зато на сваких пет–шест посађених женских биљака морамо да посадимо једну мушку. Од женских биљака најчешће се саде сорте Hayward (врло крупних плодова) и роднија али нешто ситнија сорта Abbot, док се као опрашивачи користе сорте Matua и Tomura.