Кокошков отишао, Пешић долази

Кошаркашки савез Србије (КСС) и Игор Кокошков су споразумно раскинули сарадњу, како је објавио тај савез на свом сајту, што значи да ће српска репрезентација ускоро добити новог селектора. Само једно име се већ недељама помиње - реч је о Светиславу Пешићу с којим је национални тим био и европски (2001) и светски првак (2002). Од тада није било златних медаља, а следеће године навршава се две деценије од незаборавног тријумфа у Индијанаполису.

После неуспеха репрезентације у квалификацијама за Олимпијске игре у Токију очекивало се да Кокошков оде, јер ни њему вероватно нису пријали коментари (чак и неких његових колега) да је „превише углађен” да би изашао на крај са „мангупима” у репрезентацији Србије. Међутим, растанак с њим није био једноставан, имајући у виду то да је амерички ђак и да је у западном свету уговор свето писмо.

Протеклих месец и по, када је стигла вест да Кокошков одлази из Фенрбахчеа и да се враћа у НБА, било је јасно да је близу и растанак са репрезентацијом Србије. Ти преговори су се одвијали у необично уском простору између патриотизма и професионализма: КСС је очекивао да селектор прихвати домаћу политику пословања и плати одређену „цену” за свој неуспех, док се селектор слепо држао уговора. На крају, дошло се до решења прихватљивог за обе стране.

Светислав Пешић (72), један од најуспешнијих тренера у историји европске кошарке, све време је колегијално стајао по страни, не желећи да се изјашњава све док КСС не стави тачку на сарадњу са Кокошковом. Председник КСС-а Предраг Даниловић је протеклих недеља интензивно радио на оба фронта - да се раскине једна сарадња, а започне нова, и то је јасно ставио до знања и једном и другом стручњаку. Пешић је недавно изјавио да „Србија има селектора” и да није уреду да прича на ту тему све док се ту нешто не промени. И заиста: Србија је све до јуче имала селектора!

После свог другог мандата у Барселони (2018-20), Пешић је узео сезону предаха, одбивши многе уносне понуде из Европе и Кине. Многи су га претходних месеци слали у пензију, али он им је одговорио да ће радити овај посао све док буде осећао мотивацију при уласку у салу. А мотивације има напретек. Поготово кад је у питању рад у његовој земљи које је већ деценијама жељан (још 1987. отиснуо се у Немачку која је један од домаћина Европског првенства 2022).

Сви који га знају, свесни су да његов списак предуслова за долазак на кормило репрезентације неће бити мали. Инсистираће да се КСС-у све подреди националном тиму, да се упосле они који највише могу да допринесу напретку (стручњаци), да са играчима разговара очи у очи а не преко посредника, да сви који буду укључени у рад репрезентације не размишљају о њој само месец дана уочи такмичења већ да то буде свакодневна обавеза…

Имајући у виду то да репрезентација већ дуго није сан сваког младог играча (то је данас НБА), као и да календар такмичења успостављен пре неколико година у најтежи положај ставља земље с највећим бројем врсних кошаркаша (играју у НБА и Евролиги), Пешић врло добро зна да овај посао није исти као пре две деценије. Александар Ђорђевић се некако изборио са тим, али Игор Кокошков је одмах ударио у зид.

Како бити селектор репрезентације која има две групе играча с различитим захтевима: једни који попуњавају рупе у квалификацијама, други који би требало да се такмиче само на главној сцени. Ови први, солидни играчи, имају недостатак мотивације јер знају да су ту привремено, стицајем околности. Ови други, врхунски кошаркаши, већ су испунили своје снове (НБА, Евролига) тако да не морају ништа да доказују у репрезентацији, осим ако нису другачије васпитавани.

Прво и најтеже питање за Пешића је: ко све може да му се стави на располагање на старту квалификација за Светско првенство 2023? Како уопште да састави тим за први и најважнији сусрет у првом кругу? На дан када Србија игра меч првог кола А групе, на свом терену против Летоније (25. новембра), заказано је 12. коло Евролиге. Што значи да су заузети Мицић, Петрушев, Гудурић, Лучић, Јарамаз, Анђушић, Недовић, Милутинов… Црвена звезда игра свој меч дан касније (26. нов), али није реално да своје кошаркаше стави на располагање селектору.

Оно што је добра околност за Пешића, јесте то што ужива неподељену подршку. За њега су сви наши најискуснији стручњаци који тврде да је он „једино могуће решење за препород репрезентације”! То мисле Душан Ивковић, Жељко Обрадовић, Божидар Маљковић… Додатна мотивација за Пешића могло би да буде то што му у његовој импресивној збирци трофеја недостаје само олимпијска медаља.