Табаковић: Наставак острашћених изјава о инфлацији

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић саопштила је поводом писања појединих медија и, како је навела, наставка политички острашћених и сензационалистичких изјава о кретањим инфлације у Србији, да је међугодишња инфлација у августу износила 4,3 одсто, што је, како је истакла, мање од међугодишње инфлације у већини земаља централне и југоисточне Европе које се налазе у истом режиму монетарне политике, преноси Танјуг.

„Мерена на исти начин и истом методологијом коју примењују све земље Европе, међугодишња инфлација у августу је у Мађарској износила 4,9%, у Румунији 5,3%, док је у Пољској достигла ниво од 5,5% са тенденцијом да достигне и ниво од 6% према оцени појединих аналитичара. Незнатно нижу међугодишњу инфлацију од Србије у августу имала је једино Чешка, где је међугодишња укупна инфлација износила 4,1%'', саопштила је Табаковић.

Међутим, како је нагласила, за разлику од Чешке где је базна компонента инфлације у августу износила 4,8 одсто, у Србији је базна инфлација у августу износила 1,8 процената, што указује на одсуство трајнијих инфлаторних притисака и што потврђује оцену да је актуелна виша инфлација привременог карактера.

''Одговор на питање шта наши грађани имају од тога што је инфлација у нашој земљи нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике је једноставан - њихова примања су очувана у већој мери. Али то питање је и покушај омаловажавања свега постигнутог у претходним годинама. Зашто се поредимо са другим земљама? Као прво да бисмо указали да је инфлација глобални феномен и да излазак из пандемије са собом носи једну димензију глобалних поремећаја на које ни најразвијеније економије не могу да утичу'', каже гувернерка НБС.

Такође, наводи да је важно знати да су све мере предузете у претходним годинама у Србији дале резултате и да су нам помогле да кризу изазвану пандемијом дочекамо знатно спремнији него што смо били током претходних криза.

''Додатно, постигнута и очувана макроекономска, финансијска и фискална стабилност омогућила нам је да успешно одговоримо на изазове који су се нашли пред нама и да у најтежим тренуцима пандемије очувамо пословно и потрошачко поверење, а тиме и радна места и производне капацитете наше привреде. Правовременом реакцијом економске политике постигли смо потпуни економски опоравак већ у првом кварталу ове године, док смо се, примера ради, од претходне кризе опорављали скоро пуних пет година'', додаје Табаковић.

Иако смо до сада више пута истицали који су производи највише допринели инфлацији, сматрам да је корисно да још једном поновимо да је реч пре свега о ценама енергената и ценама непрерађене хране. Конкретно, цене деривата нафте су у августу повећане за 17,1% у односу на август претходне године. Просечна цена деривата нафте је у августу ове године износила 163 динара, што је за 17% више у односу на просечну цену деривата нафте која је у августу прошле године износила 139 динара, при чему треба имати у виду да је прошлогодишња цена била под утицајем знатно нижих светских цена нафте које су се током прошле године нашле на рекордно ниским нивоима. Скоро једна четвртина укупне инфлације која је у августу износила 4,3%, последица је управо поменутог раста цена деривата нафте, који у индексу потрошачких цена учествује са 5,8%, при чему треба имати у виду да је практично реч о враћању цена деривата нафте на преткризни ниво, што је било и очекивано са опоравком економске активности“, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Поред деривата нафте, како је додала, једна четвртина августовске инфлације последица је и раста цена непрерађене хране и то пре свега цена поврћа и цена меса.