Уједињени у мржњи према Србији и СПЦ

Загреб – Председник Зоран Милановић означио је јуче, на конференцији за новинаре с председником Црне Горе Милом Ђукановићем, током његове посете Хрватској, Србију као „проблематичну” и то коментаришући недавну посету канцеларке Ангеле Меркел Београду, јавља Танјуг. Он је изјавио и да сумња у искрене намере Србије да постане чланица Европске уније. „Заиста сумњам у стварне циљеве београдске политике кад је у питању чланство у ЕУ”, рекао је Милановић, који је то назвао „мимикричним, квазициљем” Београда, пренела је Хина.

Хрватски председник је на заједничкој конференцији за новинаре с црногорским председником Милом Ђукановићем рекао да је пут према чланству „јако тежак”, јер су то „нова правила игре”, која захтевају „праву демократију”, у којој, како је казао, нема варања нити приватних медија у служби власти.

Он је оценио да је „питање за милион долара” какав ће став заузети државе ЕУ у наредних годину или две кад је реч о томе треба ли третирати цео западни Балкан заједно или ће земље кандидати ићи појединачно на свом путу према ЕУ.

„Црна Гора заслужује преференцијални третман, у противном сама идеја преговора нема смисла”, додао је хрватски председник, пренела је Бета.

Милановић је рекао и да је узвратна посета црногорског председника убрзана због последњих дешавања на Цетињу и оценио да је та држава тренутно „талац незаинтересованости и згрчености европске политике”.

„Разлог позива је моја жеља да дамо подршку модерној, отвореној грађанској Црној Гори”, нагласио је Милановић.

На питање да ли је позив Ђукановићу и порука Београду, Милановић је одговорио потврдно, не прецизирајући детаље, и поново се присетио неких догађаја из прошлости, означивши Берлин и Брисел као „непостојеће” кад је, како је рекао, била потребна подршка Сарајеву, Загребу, Београду...

Ђукановић је изјавио да су дешавања на Цетињу показала да Црна Гора нема владу која штити националне интересе и да се треба постарати да је добије.

„Немамо владу која штити националне интересе и морамо се постарати да је добијемо”, рекао је Ђукановић.

Додао је да сматра да би било „благотворно” да дође до промене власти и да се Црна Гора сачува на колосеку европских интеграција. Ђукановић је упозорио на „дефицит пажње с најважнијих европских политичких адреса”.

„Тамо где изостају очекивана пажња и иницијатива онога ко иницијативу треба да да, настањују се интереси других, земаља које наступају с вредносних платформи супротстављених европској платформи”, оценио је Ђукановић и у том контексту поменуо интересе Русије на подручју региона западног Балкана.

Рекао је и да је грађански и секуларни идентитет Црне Горе нападнут „сервилношћу актуелне владе пред центрима великодржавног идеализма у Београду”.

Додао је да је „СПЦ као ударна игла великосрпског национализма и једина прекогранична инфраструктура Велике Србије”. Ђукановић рекао да је званична Подгорица радила на питању аутокефалности такозване ЦПЦ, али да је, како је рекао, то дуг процес за који је потребно време.

„Бавили смо се питањима аутокефалности црногорске православне цркве, то је процес који тражи време и мора се пажљиво водити. Има спорију динамику него што су политички процеси.”

Најављујући нови сценарио за решење питања црногорске цркве, Ђукановић је рекао и ово: „Желим само да скренем пажњу да то нису питања која се преламају преко колена и она обавезно завршавају у крвопролићу”.

Ђукановић је рекао да је фокус разговора с Милановићем био на европским интеграцијама, европској будућности и подједнако стабилности Балкана.

„Због тога нас погађа дефицит пажње из Европе на збивања у Црној Гори”, рекао је Ђукановић и у том контексту истакао да „Русија на простору западног Балкана делује ради пласмана геополитичких интереса”. „Порука коју добијамо из Москве је да наше чланству у НАТО-у није добар геополитички избор”, рекао је, између осталог, Ђукановић.

Председник Хрватске је, очигледно поводом минуле прославе Дана српског јединства, слободе и националне заставе, рекао да је током лета био „у неколико српских села, где су га дочекали с хрватским заставама”, па их је питао да ли им је неко рекао да тако ураде.

„Немојте ме дочекати са српским заставама, али непотребне су и хрватске. Они то тако желе. Тако ја не позивам Хрвате у Србији или Војводини да млатарају хрватским заставама, јер то је нездраво”, рекао је Милановић.

Председник Хрватске је додао да су у прошлости проблеми почели, како он тумачи та тешка времена, због „истицања београдске заставе тамо где су Срби били мањина”.

Хрватски председник поменуо је и изјаву покојног патријарха СПЦ Иринеја, који је у јуну 2018. поручио да је положај СПЦ у Црној Гори „гори него у време османске окупације, а да је статус Срба као у доба озлоглашене фашистичке творевине Независне Државе Хрватске”.

„Она изјава да су права Срба у Црној Гори угрожена више него у Павелићевој Хрватској... након тога може једино шака да полети. Ни Слободан Милошевић није прелазио ту границу, његов говор био је више комитетски, да не кажем сократовски”, рекао је Милановић.