Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Aсиметрија љубави

(Pixabay)

„Твоја љубав је помало пригушена, као и твој глас. Могло би се рећи да си волела  суздржано и никада ниси говорила о љубави... А онда, негде још даље, на путу, у бескрају сунчевог заласка, усред поља која су благо испаравала, завладала је тишина” (Владимир Набоков,Звуци, Сабране приче”, прва књига).

Веле да је количина љубави коју пружамо приближна оној коју добијамо али је пречесто распоређена на различите личности или у неподударна раздобља, а дешава се и да се обостране љубави никада не споје. Прича је следећа: Мила му је била одана, док је он кришом маштао о Катици. За Милу га је везивала њена посвећеност, вредноћа, одлучност, луцидност. Знатно млађа, забавна, весела, духовита, зрачила је оптимизмом. Издуженог лица, оштрих црта, с ленонкама танкога оквира, истакнутог пуног попрсја, прекрасно бронзаног тена. Расна лепотица, пуцала је од силине и енергије. Он је понајвише памти обувену у шик ципеле са симпатичним дезеном, неретко у краткој сукњи – зими, уз вунене хулахопке – или у хаљини, па и у оној која лети открива (бар) једно обло раме.

На њој су доминирале упадљиво светле нијансе као контраст боји коже. Висока, дуге смеђе праве косе, витких ногу, гипка – раскошно развијена, зеленоока – умиљата медена заводница с београдског Врачара. Међутим, њему је код ње недостајало „оно нешто”. Баш тô је Катица тако природно поседовала. Неколико година старија од њега, пленила је ненаметљивошћу, благошћу и једноставношћу. Крхког здравља, ниског раста, ситне грађе и уских кукова, коврџаве црне слатке главице, малих а чврстих округлих груди, топлих, редовно дискретно тамних тонова одеће у комбинацији са загасито плавим или сивим платненим патикама изнад којих су сијали уметнички извајани танки листови.

Зрачила је тајанственом харизмом крупних бадемастих очију на кристално чистом бледом лицу са скоро неприметно растављеним блештавим централним зуби(ћи)ма у горњој предњој вилици. Неодољиви профил њеног прћастог нос(ић)а, децентно повијена доња усна и до рамена допирућа тршава коса из које је провиривало мајушно уво са зрнастом минђушом – били су у више махова кадри да га напречац потпуно хипнотишу. Умна, скромна а љупка, беспрекорна девојка одрасла у суседству новобеоградске Фонтане. Покаткад непрозирно замишљена и сетна, с неком анђеоском запитаношћу налик изразу глумице Неде Спасојевић. Опчињавала је својим музикалним гласом, густином мисли, мудрим опаскама и скенирајућим погледом. Беседила мало, тихо и занимљиво, рафинирано а непретенциозно и помно сликајући људе, пејзаже, догађаје. Изворна поетика душе. Катичина самосвојна комплетност није се огледала само у складности, него и у композицији стила, боје, мириса, покрета, у њеној суптилној аури – сјају и дубини неизрецивог. Мистичног, деликатног, чудесног. Била је без дечка.

Надао се ипак да ће једнога дана изабрати управо њега – пригрлити га страсно, безрезервно. Заувек. Притом је слутила шта он осећа према њој. Наступи једно нарочито врело лето. Он „побеже” кратко на Брач, Мила се упути с пријатељицама у Херцег Нови како би га тамо сачекала да заједно проведу остатак августа. Катица одлепрша соло на одмор у мало далматинско рибарско насеље Шепурине на острву Првић близу Водица. После Брача, уместо код Миле похита да се састане с Катицом. Сав устрептао, пожар му је у дамарима буктао. Једва је нађе, царски сунцем овенчану, зароњену у белетристику. Изусти да му је месецима било тешко да јој призна да је обожава и да махнито жели да буду једно уз друго, а још тегобније да своје срце и даље закључано држи. Оклевајући закратко, Катица одговори да јој „до неба” значи његова искреност – „но да још није спремна за нас...”. Он је меко пољуби у божанствене, влажно-сланкасте праменове. Те су дуго, све до сутона, окупавши се, седели и ћутали на једном „мулићу”. Слушали чаробно запљускивање таласа неизвесне сутрашњице, лелујаве наде. Катица га нежно и сетно додирну по образу. Рече јој да ће чекати њен позив и одлуку.

Бројни месеци минуше, она му се не јави. Мила се удала коју годину после, родила ћерку – убрзо се и развела. Он је касније забасао путем којим су га водиле неке погрешне – хладне, тотално промашене аутсајдерке, непрекидно чезнући за Катицом. А она је, све до свог изненадног коначног одласка у успомену, надарено стварала живот „од слова, снова и папира” (Арсен Дедић): писала је. Трајала је повучено, у осами. Завршила студије књижевности и повремено објављивала промишљене, оригиналне приче и новеле. Пар деценија од оног њиховог недовршеног морског растанка, а недељама после Катичине сахране – жалошћу опхрван тумарао је у потрази за честицама смисла, предано ишчитавајући њеном руком дивно саткане странице литературе. И тек тада започе да је, непоновљиво магичну, суштински упознаје и разумева. Њене несавладане страхове и сенке далеке прошлости. Вечите зебње да болно не разочара онога – њега! – којег је до краја, скривајући тô од свих, целим својим бићем несрећно волела. Драстично улубљен сударом са стварношћу, жестоко ошамарен истином, испуњен тескобом, удубљен у ризницу сећања а неутешно загледан у звезде – он у трену, премда задоцнело, спозна до сржи и сâмога себе. (Па сваки пут кад ме спопадне мрачне чамотиње жега, запалим истовремено две свеће – за њу, и за њега.)

„Њена смрт ме је спасла од лудила. Проста људска туга ми је у потпуности испунила живот да није остало места за друга осећања. Али време протиче и њена слика у мени постаје све савршенија, све беживотнија” (Владимир Набоков).

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šunjalica
Sef Katedre za javno pravo, vrsan pravnik i emotivac…
Zoran Milovic
Ovaj gospodin divno pise!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.