Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдска острва

Поплављена Ада Циганлија 1914. године (Фото лична архива)

Након бурних догађаја крајем века, када су се све некадашње југословенске републике оградиле сопственим границама, ми у Србији смо коначно схватили да ниједно море није наше, али и да у својим рекама и језерима имамо дивна водена царства одмора, разоноде, спорта и природних лепота. То се посебно односи на Београд, са две моћне реке, чији се географски положај по привлачности упоређује с најлепшим градовима света. Предратни Београд имао је купалишта на Дунаву испод Тврђаве (тзв. Ђачко купатило) и на Сави око Старог моста. Ада Циганлија је постала приступачна хиљадама купача тек кад је шездесетих година прошлог века преграђивањем створено Савско језеро. Старе плаже на Сави и Дунаву тада су угашене. Ратно острво, срећом, није урбанизовано, па је остало водоплавно и препуштено врбама, барским птицама и рибама, као и ранијих векова. Људи користе искључиво пешчани врха острва, Лидо, као летње купалиште. На Дунаву је створено и ново излетиште Бела стена на пешчаном врху острва Форконтумац наспрам Панчева. Горњи врх Аде Хује је првих послератних деценија коришћен као београдска депонија, па је насипањем смећа острво претворено у полуострво с мртвим заливом, који данас угрожавају отпадне воде града и индустрије. Невоље с депонијом су затим пресељене десетак километара низводно – до Винче.

У време пре Првог светског рата, сва споменута острва, осим Аде Циганлије, припадала су Аустроугарској. Чак и Ада Хуја, која је непуних стотинак метара удаљена од српске обале. Наши рибари, по писању Михаила Петровића, свакодневно су илегално прелазили границу рибарећи око дунавских острва. Граничари с друге стране прећутно су толерисали те прекршаје, јер острва удаљена од њих нису могли добро да контролишу. На мапи Новог Београда види се да су наспрам Блока 45 лева и десна обала Саве удаљене чак око 1.200 метара, док је код Савског пристаништа ширина реке непуних 300 метара. На великој ширини вода је текла споро па су се формирале чак две паралелне аде: Циганлија и знатно мања Међица, дуж које је ишла државна граница. Вероватно је да су Ада Циганлија и Ратно острво у извесној међузависности. Наиме, у време кад је проток Саве мали, а Дунава велики, долази до успоравања Саве, па се таложење на месту Аде Циганлије убрзава. У обрнутом случају, кад је проток Саве велик, а Дунава мали, тада он на ушћу бива успорен, па таложење муља на Ратном острву постаје брже. Променљиви изглед Ратног острва током векова може с уочити из многих цртежа и гравира средњовековног Београда, приказиваних са земунске стране.

Михаило Петровић неоспорно је најчувенији и најомиљенији професор Београдског универзитета. Он је био творац наше математичке школе, алас који је у гладна времена поклањао народу рибу, државни риболовни експерт, ненадмашни кувар рибљих специјалитета, писац о речном и морском рибарству чија дела читају и радозналци и ихтиолози, а био је и врхунски виолиниста који је са својим оркестром „Суз” изводио изворне народне мелодије. Иако је цео живот провео на води, остао је непливач кога су више пута спасавали од дављења. Његов млађи пријатељ Милутин Миланковић пише да је једном безуспешно покушао да га научи пливању. У својој монографији „Рибарство”, Петровић сведочи да острва понекад могу и да нестану. Наспрам Винче постојало је пре Првог светског рата овеће пошумљено острво. Кад су се рибари вратили са Солунског фронта са запрепашћењем су видели да је њихово омиљено место за рибарење нетрагом нестало. Срећом, рађају се и нова острва, као оно, већ зашумљено, а још неименовано, на доњем врху Аде Хује. На крају би требало признати да београдска острва, осим Међице, имају прилично ружна имена. Да ли ће се у будућности нове генерације одлучити да лепим београдским острвима дају неке романтичније називе?

Драган Станковић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
"коначно схватили да ниједно море није наше", "vjencavam te srpsko more, sa slobodom Crne Gore".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.