Пала влада у Белгији

Од нашег сталног дописника

Брисел, 15. јула – Неколико сати пре истека рока за потписивање уговора о уставној реформи Краљевине Белгије којим би региони требало да добију додатна овлашћења, влада ове земље са премијером Ивом Летермом на челу је пала, јер договор није постигнут. Премијер Летерм званично је понудио оставку краљу Алберту Другом, који још није формално прихватио ову одлуку, па ће влада у оставци наставити да обавља техничке послове још неко време.

Краљ је одмах покренуо политичке консултације са правницима покушавајући да реши новонасталу ситуацију и ти разговори ће потрајати наредних неколико дана. Претходно, Летерм је чак наговестио могућност краја белгијске државе у данашњем облику.   

– Достигли смо границу могућег у овој држави на федералном нивоу – навео је премијер у званичној изјави и објаснио да више није реално тражити компромис између језички супротстављених заједница на основу постојећег устава Белгије.

Летерм који је на премијерско место дошао у марту, после исцрпљујућих преговора и девет месеци после избора који су одржани у јуну 2007. године, сам је одредио 15. јул као рок до којег мора бити постигнут договор између фламанских и валонских партија о реформама. Његова влада састављена је од коалиције пет партија, фламанских и валонских либерала и конзервативаца, као и франкофонских социјалиста.

Белгијске политичке партије, баш као и друштво, оштро су језички подељене између већинских Фламанаца (6,5 милиона) и Валонаца (четири милиона) који говоре француским језиком.

Фламански чланови владајуће коалиције захтевају реформе које ће њиховој заједници омогућити већу регионалну аутономију, укључујући право на употребу само фламанског језика у општинама и јавним службама. Управо су демохришћани премијера Летерма, који су освојили највише гласова на прошлогодишњим изборима, обећали да ће изборити већа овлашћења за регионе, али су се партије из франкофонске Валоније оштро супротставиле таквој идеји и онемогућиле договор.

Конкретно, франкофонски и фламански политичари под вођством Летерма нису се договорили о подели изборне јединице Брисел – Хале – Вилворде у провинцији Брабант која окружује две двојезичне престонице (Брисел и Хале – Вилворде) са 35 фламанских општина. Систем омогућава франкофонским гласачима који живе у Фландрији да гласају за своје кандидате, што је довело до многих проблема.

Мањкавост изборног система у дистрикту Брисел – Хале – Вилворде показала се 2003. године када је Белгија прешла на гласање по регионима, јер се ова јединица простире у два региона. 

У местима на само неколико минута вожње од Брисела, срца Европске уније, напетост изазвана лингвистичким разликама најочигледнија је и озбиљно прети белгијској федералној структури.

Бриселске организације које се баве људским правима оштро су критиковале фламанске локалне власти које су блокирале тројицу изабраних градоначелника, Франкофона, не дозвољавајући им да преузму дужност још од јануара прошле године.

Линкебек, Везембек – Опем и Краинем званично су делови Фландрије, али са локалном франкофонском већином која је изабрала „своје” градоначелнике. Међутим, они већ више од годину и по одбијају да уђу у канцеларије, јер је услов да службено морају да комуницирају искључиво на фламанском језику.

У бриселским предграђима Завентему и Вилворду, који такође припадају Фландрији, у скупштине станара се бирају искључиво грађани који говоре фламанским језиком, иако у овим насељима живи приличан број Франкофона.

Оверисе, такође фламански градић у близини Брисела са великом франкофонском заједницом, буквално је подељен после захтева фламанских власти да буду уклоњени сви знакови, рекламе и натписи на француском и енглеском језику.     

Сличних примера је безброј, али оставка Летерма неће решити проблеме, већ ће гурнути земљу у још дубљу кризу, највећу после Другог светског рата, сматрају овдашњи аналитичари. Неки од њих спекулишу да би могло доћи до поделе Белгије на Фландрију и Валонију и истовремено се питају – шта би се у том случају догодило са трећом белгијском покрајином, Бриселом?

О проблемима белгијске федерације један од званичника ЕУ недавно је дао веома сликовито објашњење. Упитан да прокоментарише перспективу Косова као независне државе упркос нелегалном начину њеног проглашења, противљењу српске заједнице да прихвати приштинску владу и многим другим проблемима који прате овај процес, он је одговорио питањем – а да ли мислите да је Белгија која траје безмало два века савршена држава? 

Док краљ Алберт Други разматра последице Летермове оставке и могућност нових избора, намеће се питање шта би уопште могло допринети политичкој стабилности земље чија је влада пала због наизглед једноставног проблема као што је изборни систем.

Краљ би такође могао да одлучи и да кабинет премијера настави да ради, али само на социјално-економским питањима, што је већ једном учинио крајем прошле године.

Белгијски медији у првим извештајима ситуацију у земљи описују као хаотичну наводећи да се држава нашла на ивици провалије и за сада не предвиђају даљи развој догађаја.