Да влада заборави предизборна обећања

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је јуче да је инфлација у Србији већ одавно забрињавајућа и да Влада Србије и пре ребаланса овогодишњег буџета треба да предузме мере које би допринеле смањењу раста цена. „Јако би било важно да у новој влади Србије постоји спремност да се брзо ради на ублажавању негативних спољних утицаја на цене, попут енормног поскупљења нафте, јер ће одлагање скупо коштати државну касу”, рекао је Јелашић у интервјуу за Бету.

Он је објаснио да главно питање за Владу Србије није како да се повећају буџетски расходи, који се односе на испуњавање предизборних обећања, већ да се у случају повећаних спољних изазова води рестриктивнија фискална политика, како би се ублажили негативни ефекти на инфлацију.

Јелашић је упозорио да је на крају јуна базна инфлација износила 10 одсто на међугодишњем нивоу, иако је за ову годину планирана у оквирима од три до шест одсто, док је укупна инфлација, предвиђена на 6,5 а потом на осам одсто, премашила 12 процената.

На толики раст инфлације, у ситуацији кад смо имали двогодишњу паузу у спровођењу структурних реформи, како је објаснио, утицало је повећање плата, по чему је Србија лане била рекордер, затим повећање јавне потрошње која је у последњих неколико година порасла са 40,4 на 44 одсто бруто домаћег производа, али и раст задуживања у иностранству. „За НБС ће бити велики изазов да базну инфлацију врати у планиране оквире”, нагласио је гувернер и додао да централна банка у остваривању тог плана, поред референтне каматне стопе, која сада износи 15,75 одсто, увек може, по потреби, да користи и друге монетарне мере, пре свега из области супервизије финансијског сектора.

Он је додао да ће евентуално предузимање рестриктивнијих монетарних мера зависити од извештаја о инфлацији на крају јула, али да се нада да ће фискална политика бити у функцији спречавања инфлаторних притисака и да неће постојати потреба за додатном значајном рестриктивношћу монетарне политике.

Кад су у питању мере из надлежности Владе Србије којима би се могло утицати на смањење укупне инфлације, Јелашић је упозорио да би било касно да се са њима чека месец или два. „Екстерни притисци на цене у Србији су велики јер нико не зна шта ће се даље дешавати са ценама нафтних деривата, као и на укупном међународном финансијском тржишту, и да ли ће овогодишња добра жетва у очекиваној мери допринети снижавању цена прехрамбених производа”, навео је Јелашић.

У тако неповољном окружењу, према његовој оцени, тешко могу да се испуне очекивања да ће се повећати стране инвестиције у Србији и да ће постојати велико интересовање за куповину хартија од вредности које би емитовала држава. „Нема земље у окружењу која није предузела одређене мере монетарне и фискалне политике, везане за неповољне екстерне ценовне притиске”, указао је гувернер.

Влада Србије, како је навео, има на располагању широку лепезу инструмената пореске и царинске политике до смањења акциза на нафтне деривате. „Неке мере, као што је смањење акциза, директно би утицале на буџет, али има и оних, попут смањења пореске стопе на увоз пољопривредних производа, које би пре свега погодиле неке интересне групе и зато нису добродошле”, рекао је Јелашић.

Добро би било, како је додао, да се примена неких од тих мера размотри пре усвајања ребаланса овогодишњег буџета, како се не би губило цело лето. „Пожељно је да Влада Србије, ако не једном месечно, онда једном квартално, анализира шта се догађа на међународном финансијском тржишту и томе прилагођава буџет, а не да се ради по принципу да је буџет унапред утврђен и да не може да се мења његова ни приходна ни расходна страна”, препоручио је Јелашић.

Избором досадашњег вицегувернера НБС Диане Драгутиновић за новог министра финансија створени су, како је проценио гувернер, „идеални услови за ефикаснију сарадњу НБС и Владе Србије”. „Министарка финансија је део владе, али сам сигуран да ће она тамо, као и у НБС, стручно и професионално радити свој посао и да ће мере ради остваривања таргетиране инфлације, које је предлагала док је била вицегувернер, убрзо бити усвојене”, рекао је Јелашић и додао да ће централна банка у остваривању тих мера дати пуну подршку Влади Србије.