Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Разрокост мучи пет одсто малишана

Обавезан офталмолошки преглед детета треба обавити у четвртој години, или раније ако се уочи проблем „скретања ока”
(Unsplash)

Разрокост или страбизам је заступљен код око пет одсто деце и најчешће се јавља до треће године живота. То је и најчешћи разлог због чега родитељи доводе дете на офталмолошки преглед. Чак и у педијатрији се сматра да је страбизам десет пута чешћа појава у односу на неке друге болести код најмлађих, као што су епилепсија или дијабетес мелитус тип један.

Др Нада Милић (Фото: лична архива)

Офталмолог др Нада Милић истиче да се разрокост јавља и код одраслих особа, али много ређе и углавном је последица неуролошких, интернистичких или системских болести.

– Повремено скретање ока до трећег месеца живота је физиолошка појава. Свако скретање ока после тог пeриода, или перманентно скретање ока до тог периода, треба да буде знак упозорења за родитеље и разлог за довођење детета на преглед. Када је скретање ока, то јест угао разрокости велики, тада је проблем лако уочљив за родитеље. Међутим, постоје врсте разрокости када је угао скретања ока јако мали и једва уочљив, а може довести до смањеног развоја видне оштрине и слабовидости. Због тога је јако важно да свако дете треба да обави преглед у четвртој години живота – напомиње др Милић.

Постоје различите врсте разрокости, али оно што најчешће офталмолози виђају је такозвана конвергeнтна разрокост или скретање ока ка унутра. Друга најчешћа врста је дивeргeнтнa разрокост када око скреће ка споља. У оквиру ове врсте најчешћа форма је повремено скретање ока ка споља или интермитентна разрокост, која се обично јавља када су деца уморна, поспана, прехлађена.

– Генетика свакако игра улогу у појави страбизма. У породицама с појавом страбизма постоји генетска предиспозиција од око 30 одсто. Фактори ризика за настанак страбизма могу бити превремено рођена деца, малишани с неуролошким дефицитимa, присуство рефракционих аномалија односно диоптрије по рођењу, најчешће високе хиперметропије, или присуство разлике у диоптријама на оба ока. Разлози појаве разрокости могу бити и органске болести ока код деце као што су урођена катaракта, замућење рожњаче, аномалије на очном дну, а некада и први знак присуства тумора ока – истиче др Милић.

Обавезан офталмолошки преглед треба обавити у четвртој години, или раније ако се уочи проблем. Наша саговорница истиче да се деца рађају с делимично развијеном видном оштрином. Због тога је изузетно важно да преглед буде обављен до те доби. Дијагноза се поставља детаљним офталмолошким прегледом, а преглед код детета разликује се од прегледа код одрасле особе.

– Као и сваки преглед почињемо узимањем анамнезе од родитеља. Најзначајнији и најважнији део прегледа је правилно узимања видне оштрине. То се ради уз помоћ посебних тестова намењених за одговарајући узраст детета, који су довољно сензитивни да нам открију да ли постоји смањење видне оштрине на једном или оба ока. Страболошким прегледом сагледавамо положај очију. Посебним тестовима сагледавамо да ли је присутан страбизам и ако јесте да ли скрећу оба ока наизменично или само једно. То нам је јако важно јер скретање само једног ока указује на слабији развој вида на том оку – каже др Милић.

Врло значајан део прегледа представља испитивање тродимензионалног или стерео вида, посебним тестовима где деца треба да препознају одређене фигуре. Стерео или тродимензионални вид представља највиши степен развоја вида. Присуство стерео вида указује да нема сметњи у развоју такозваног бинокуларног вида гледања са оба ока истовремено. Деца која немају стерео вид свет око себе виде равно, што их касније у животу ограничава да се баве неким занимањима.

– Неизоставни јако важан део прегледа је и ширење зеница код деце, специфичним капима. То је јако важно, зато што је код деце присутан мишић у дубини ока који је јако снажан и може да доведе до појаве лажне диоптрије. Дејство капи накратко паралише мишић и показује нам стварну диоптрију. Трајање дејства капи је неколико сати. У неким случајевима када је то потребно користе се јаче капи чије дејство траје неколико дана. Одређивање диоптрије се обавља специјалним апаратима, а преглед очног дна лупама – наводи др Милић.

Лечење може бити конзервативно и хируршко. Први циљ конзервативног лечења је успостављање адекватне видне оштрине на оба ока. То се постиже уколико треба ношењем наочара, фластера (терапија оклузијом), ретко укапавањем капима или ношењем призматских наочара. Родитељи често мисле да је дете мало да носи наочаре, што је потпуно погрешно. Некада је само ношење наочара довољно да „исправи” очи и излечи страбизам. Деца често одбијају терапију ношењем фластера која је од изузетног значаја јер је циљ ношења и наочара и фластера да се превенира развој слабовидости.

– Операције се обављају на мишићима ока микрохируршким приступом. Најчешће питање родитеља је да ли се операције раде ласером. Ласер се не користи у хирургији страбизма иако је заступљен као метода лечења код неких офталмолошких обољења. Операцијом на мишићима они слабе, јачају или се мења њихов припој све у циљу да би се очи довеле у паралелан положај ради остварења развоја бинакуларног и стерео вида. Успешност операције је велика, од 85 до 90 одсто. Данас се деца оперишу много раније, чак и пре прве године ако је то потребно. Постоперативни ток је безболан и нетрауматичан за дете. Некада после операције треба носити наочаре и фластер, а некада је потребно урадити и више хируршких интервенција да бисмо дошли до жељеног резултата. Једном оперисана разрокост не значи да се неће јавити поново током живота – упозорава др Милић.

Разрокост и слабовидост могу водити у дубље проблеме психолошке природе, читање у школи, моторички проблем...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Arsenijevic
Ajme jadno ovo dete sa slike! Pa ko jos detetu kupuje tolike naocare?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.