Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тијанић добио прву рунду

Тијанић добио прву рунду
Александaр Тијанић (Фото Танјуг); Ненад Цекић (Фото Фонет); Раде Вељановски (Фото Фонет)

Иако је изменама Закона о радиодифузији из 2005. године омогућено да председник Савета Републичке радиодифузне агенције остане на тој функцији доживотно, то не значи да су чланови Савета Републичке радиодифузне агенције несмењиви, каже за „Политику” Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука. Кључно је да ли раде по закону или не, а у досадашњем раду чланова Савета већ има довољно индиција за покретање њихове смене, сматра Вељановски. „Кап која је прелила чашу” јесте изненадно објављивање, а онда и повлачење јавног позива за чланове Управног одбора РТС-а, иако овима мандат истиче тек за три године.

Тако би, иако је у почетку изгледало да ће потези РРА резултирати сменом генералног директора РТС-а Александра Тијанића, цео случај могао да има другачији расплет – потезање питања одговорности председника Савета РРА Ненада Цекића.

Вељановски сматра да би ову иницијативу могао да покрене скупштински Одбор за културу и информисање који би, према неким најавама, могао да се састане до краја ове седмице.

Сем „видљивих ствари”, као што су реакције медијских стручњака, правника и новинара поводом огласа за попуну УО и ограђивања једног број чланова Савета РРА од таквог поступка, професор Раде Вељановски каже да у целој причи постоји и много, бар за сада, „невидљивих ствари”:

– И даље је скривено питање зашто је Цекић уопште објавио јавни позив, да ли је то урадио својевољно или под нечијим утицајем, баш као што и не знамо да ли је оглас повукао сам или је, можда, и то учинио по вољи других. У сваком случају, добро је што је оглас поништен, јер је био противзаконит.

Слаба наплата РТВ претплате наводи се као формални разлог предложених промена УО РТС, иако се у медијима спекулише о политичкој позадини.

– Не верујем у објашњење о претплати, јер, чак и да је тако, о томе би требало разговарати и велико је питање да ли РТС сам може да утиче на то. Али о томе би требало да се претходно изнесу аргументи, да се види шта урадити и како помоћи РТС-у да повећа наплативост претплате, а да РРА расписује јавни позив – каже Вељановски.

У полемици РРА-РТС пада у очи да је један човек члан обе институције. Наиме, др Јован Бабић је истовремено и председник Етичког комитета РРА и члан УО РТС. Вељановски сматра да то није добро и да представља известан сукоб интереса.

– Али када је већ тако, тај мост између две институције могао је боље буде да искоришћен како не би долазило до неспоразума. Уверен сам да овде није постојала жеља да се ствари разјасне и превлада конструктиван прилаз, већ напротив – да се створи замешатељство. Тешко је назрети коме је то у интересу, сем ако неко није направио конфузију, не ради своје користи, већ другоме на штету – објашњава медијски стручњак који је пре две седмице упозорио новинаре да током лета будно прате односе медија и власти, јер су могућа „разноразна изненађења”.

– Лично не мислим да је садашњи УО РТС сјајан, и – по мом уверењу – морао би бити бољи. Међутим, када је овај УО РТС биран, Савет РРА оглушио се о велики број предлога међу којима су били и предлози стручњака за медије и радиодифузију, али их је Савет игнорисао. То је такође индиција да је Савет имао своје или туђе разлоге да тако буде, а сада поново покушава да промени став. Из једне непринципијелности не може се изаћи новом непринципијелношћу.

Редакција „Политике” покушала је да добије и мишљење др Јована Бабића о сукобу на релацији РРА-РТС. Међутим, у РРА кажу да је Бабић „у иностранству где ће остати месец и по дана”. И његово претходно оглашавање око претплате стигло је, кажу, и-мејлом, такође из иностранства. Док се не врати, остаје нејасно и да ли функције председника Етичког комитета у РРА и члана УО РТС представљају сукоб интереса или не.

У РРА и даље ниједан од чланова Савета није спреман да објасни зашто је јавни позив у недељу поништен и да ли је и ову одлуку самоиницијативно донео председник Цекић или је још неко консултован.

-----------------------------------------------------------

Како се смењује Тијанић

Генералног директора РТС-а именује и разрешава Управни одбор радиодифузне установе Србије двотрећинском већином од укупног броја чланова УО, наводи Закон о радиодифузији (чл. 89). Одлука о именовању директора доноси се после спроведеног јавног конкурса, а мандат му траје четири године. Исто лице може највише два пута узастопно да обавља ту функцију.

УО јавног сервиса иначе има девет чланова, а њих именује и разрешава Радиодифузна агенција из редова угледних новинара, афирмисаних медијских стручњака, правника, стручњака за маркетинг и слично. Мандат им траје пет година и за свој ангажман имају право на новчану накнаду коју одређује РРА .

-----------------------------------------------------------

Како се смењује Цекић

Закону о радиодифузији не наводи изричито како се смењује председник РРА. Али како је председник уједно и члан Савета, правила која су предвиђена за разрешење осталих чланова Савета могла би да се примене и кад је реч о разрешењу председника овог органа. Члана Савета РРА иначе може да разреши Народна скупштина на предлог Савета или најмање 20 народних посланика (чл 29) уколико је због болести неспособан за обављање дужности, затим ако је приликом предлагања доставио о себи нетачне и неистините податке, ако би се та дужност косила са другом функцијом…

Разрешење је могуће и пре истека мандата ако члан Савета без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужности у периоду од најмање три месеца непрекидно, или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своје дужности. Одлука о разрешењу, наводи закон, мора бити донета само на основу образложеног предлога и после спроведеног поступка у коме се у обзир узимају све релевантне чињенице.

Статут РРА углавном се ослања на поменути закон и такође не предвиђа неке посебне детаље у случају да се пре истека рока председник разрешава дужности.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.