За ССП-а 142 посланика

Народна скупштина Србије расправљаће данас на ванредној седници о владином предлогу закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању наше земље Европској унији, као о другој тачки дневног реда. Судећи према најавама из посланичких клубова, за ратификацију ССП-а сигурно ће гласати 142 посланика – сви посланици владајуће коалиције (њих 128), 13 посланика Либерално-демократске партије и Риза Халими (Коалиција Албанаца Прешевске долине). Против ће бити 30 посланика коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија, док радикали кажу да би њихових 78 посланика могло да гласа за ССП, али само уколико буду прихваћени амандмани које припремају.

Промена става ДСС-а према ССП-у (како је тврдила Демократска странка), односно одступање ДС-а од јединствене политике према Косову и Метохији, (како је тврдила Демократска странка Србије) била је узрок пада владе Војислава Коштунице. Коштуничина влада усвојила је ССП, али без присуства министара из ДСС-а и НС-а, који су тврдили да потпис на ССП представља признање „самопроглашене лажне државе Косово”. Министри из ДС-а и Г17 плус су, међутим, тврдили да је у члану 135 ССП-а поменуто питање статуса Косова и Метохије, који се изричито позива на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а она гарантује суверенитет и територијални интегритет СРЈ, чији је државни континуитет неспорно преузела Србија. Радикали су осудили потписивање ССП-а, али су тврдили да би га могли подржати у парламенту, уколико би истовремено био усвојен посебан документ, или у закон о ратификацији уграђен став да „Европска унија признаје суверенитет и територијални интегритет Србије укључујући и Косово и Метохију”. И социјалисти су осудили потписивање ССП-а, али, како је објашњавао Ивица Дачић, лидер СПС-а, нису били ни за његово поништавање, на чему су инсистирали у ДСС-у.. Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, поздравио је потписивање споразума и одмах најавио да ће посланици ове партије гласати за ратификацију.

У међувремену смо имали нове изборе, добили смо нову владу Мирка Цветковића, која је једногласно усвојила ССП и проследила га на усвајање новом парламенту. Све партије које су биле заступљене у претходном сазиву, поново су ушле у скупштину и све су, судећи по изјавама, задржале раније ставове о ратификацији ССП-а, али је однос снага другачији. Додуше, СПС је у влади гласао за потврђивање ССП-а, али је влада усвојила и Предлог резолуције о континуитету државне политике у односу на Косово и Метохију. Ова резолуција раније није ни помињана, сви у влади тврде да нема никакве везе са ССП-ом, али све опозиционе странке на њу гледају као „везани документ”, а она, свакако, јесте уступак коалиционих партнера у влади СПС-у.

Изричито против ратификације ССП-а и даље су посланици ДСС-а и НС-а. Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић изјавио је да ДСС неће подржати ни владину резолуцију о Космету, ни ратификацију ССП-а. Према Самарџићевим речима, „став ДСС-а је да ратификацију ССП-а треба одложити и захтевати додатне разговоре и објашњења од ЕУ као и гаранцију територијалног интегритета Србије”. Самарџић је, како су пренеле агенције, изјавио да „ратификацијом ССП-а, Србија заправо ставља до знања ЕУ да неће предузимати никакве конкретне, практичне кораке. Сем што ће реторички бранити Космет”. Мирослав Маркићевић, председник Извршног одбора Нове Србије, рекао нам је да ће гласати против ССП-а зато „што је Нова Србија за Србију и њену целовитост, а ССП је против тога”.

Драган Тодоровић, председник Извршног одбора СРС-а, каже да радикали припремају амандмане и ако би они били прихваћени, радикали би гласали за ратификацију споразума. Међутим, скупштина никада до сада није усвојила неки амандман на законе којим се потврђују међународни споразуми, јер, како су објашњавали правници, није могуће мењати међународне споразуме амандманима – они могу бити само ратификовани такви какви су, или одбачени. Тешко је замисливо да би сада могло бити другачије, али је ипак неизвесно да ли ће посланици СРС-а у том случају гласати против ССП-а, или уопште неће гласати. Они су, на пример, када је парламент у октобру 2004. године разматрао Предлог резолуције о придруживању наше земље ЕУ, коју је предложило шест посланика из различитих странака, били резервисани због помињања Партнерства за мир у њој, али су изашли из сале кад је усвојена, јер нису хтели да гласају „за”, али ни „против”, да „не бисте схватили како смо ми против европских интеграција”.