Антиевропска реторика проевропске опозиције

Строго чувана тајна која ће ове јесени извести на улице српских градова велики број људи или недостатак било какве идеје шта после предлога европарламентараца да се конкретно уради – две су могуће стратегије дела српске опозиције. Да ли ће ускоро уследити позив лидера опозиције да се на улице градова слију бројни њихови симпатизери или ће увијено признати да нису ни имали план шта ако управо они не прихвате предизборне услове ЕУ? Последњи рок за прихватање предлога који стиже из ЕП је 3. октобар, јер ће председнички, парламентарни и београдски избори бити одржани шест месеци касније, 3. априла следеће године.

А на столу су све опције – од протеста, преко бојкота до изласка на изборе. Прескакање председничких и локалних избора у неколико општина у исто време, а излазак на београдске и вероватно парламентарне. Неизвесно је и у колико колона – једну, две, три или... Уместо што брже да формирају надзорна тела за контролу избора, опозиција још вага шта јој је чинити. Пре него што било шта одлуче, представници ССП-а, ДС-а, ПСГ-а, ПЗП-а, ЗЗС-а и НДБ-а у наредних десетак дана разговараће и донети одлуку. Пре тога су најавили да ће обавестити своје идеолошке политичке партнере у Европском парламенту шта су предложили, и шта су управо европарламентарци одбили да ставе на дневни ред. Тако се и поставило питање ко су, заправо, проевропске политичке снаге у Србији. Да ли је то власт или опозиција? И да ли је „проевропска опозиција” и даље опредељена за ЕУ, ако се не само реторички супротставља ставовима Брисела?

Да се пита један од креатора предлога европарламентараца, Владимир Билчик би прихватио документ и изашао на изборе. Сугерисао је опозицији да добро проучи споразум пре него што га одбаце и наглашава да је то финална верзија и да неће бити нове. „Ја разумем да нису сви задовољни и срећни, али то је природан исход. Не враћамо се да преговарамо о новом документу. Враћамо се да погледамо како иде спровођење, какве су повратне информације. Да заиста охрабримо све који су учествовали у овом процесу да га схвате озбиљно. Да заиста наставе да учествују јер не верујем да ће бити нове прилике да се направи потпуно нови договор ако се избори буду одржали почетком априла. Документ је реалистичан. Јасно смо рекли да то неће бити нека револуционарна промена. Можемо да очекујемо суштинске структурне промене ако и када се одрже следећи избори”, поручио је Билчик.

Мариника Тепић из Странке слободе и правде, која је првог дана напустила дијалог, има поруку за господина Билчика и наводи да ће одлуку шта даље донети наредних дана. „Господин Билчик уопште није разумео шта је задатак те мисије ни како можемо да ослободимо ову Србију, иако то пише у извештају истог тог Европског парламента и у разним другим резолуцијама, па и резолуцијама њихових националних парламената”, рекла је Тепићева, која подржава одлуку страначког лидера Драгана Ђиласа да прекину сарадњу с оним партијама које прихвате споразум.

Лидер Двери Бошко Обрадовић каже да му се не свиђа такав монополистички приступ који Ђилас себи дозвољава у српској опозицији. „Можемо да сарађујемо само на равноправним основама. Двери неће никоме бити привезак. Нити ми је Вучић тата, нити ми је Ђилас мама”, каже Обрадовић.

Председник странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић, који је у коалицији с великим бројем махом еколошких покрета, каже да нема кукања и поред тога што преговори о изборним условима нису протекли очекивано. Додаје да Александар Вучић неће дати поштене и фер изборе и наглашава да им то неће омогућити нико са стране него да се за њих морају сами изборити.

Његов могући коалициони партнер покрет „Не давимо Београд” не одустаје од дијалога са ЕУ, а њихов кандидат за градоначелника престонице Добрица Веселиновић каже да ће ускоро послати писмо европским партнерима који нису били присутни на терену, при чему највише мисли на групацију зелених партија, у којем ће их обавестити о току дијалога и закључцима. „Процес и закључци (европарламентараца) за нас су неприхватљиви јер изражавају само вољу режима, а не договор између страна. Невезано за ово, ми ћемо наставити да радимо с грађанима и грађанкама на терену и да се заједно с њима боримо за више демократије у нашем друштву”, наводи Веселиновић.

Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић изјавио је да је излазак на изборе под постојећим условима „илузорно и потпуно непотребно давање легитимитета” оваквом парламенту и оваквом Савету за националну безбедност. Његов страначки колега Мирослав Алексић пак још не одбацује сваку шансу за постизање компромиса и наводи да ће се за боље изборне услове борити све док још има шансе да се унапреде.

А потпредседник Демократске странке Миодраг Гавриловић је за ТВ Н1 рекао је да су сви сценарији у игри и подсећа на протесте 1996, до којих је дошло после покушаја изборне крађе Слободана Милошевића. „Можда питате и правог човека. Водио сам 1996. студентски протест који је дао резултате. Све опције су могуће. И протести и бојкот избора”, рекао је Гавриловић.

Протеклих месеци један део опозиције је претио уличним сценаријима и бунтом уколико се не прихвате њихови предлози, а једна од организаторки и учесница протеста „Један од пет милиона” Јелена Анасоновић пита се ко жели да изађе на улице и добија пендреке у главу зарад изборних услова. „Ко више жели да изађе на улице, да добија пендреке у главу, да га хапсе, прате, да гута сузавац, а да опозиција маше бројкама и хвали се у Бриселу како она организује протесте? Ко би сад шетао зарад некаквих изборних услова, кад нико месецима није говорио ни о зејтину од скоро 180 динара, ни о поскупљењу хлеба, струје и горива? Ко би насео на још један позив на одбрану наших грађанских права на улици, кад видимо да се ’права’ опозиција међу грађанима појављују само да би се сликала с истомишљеницима или кад бира да ли ће штанд да постави на Врачару или Тргу републике”, пита Јелена Анасоновић.

Небојша Крстић, маркетиншки стручњак и саветник бившег председника републике Бориса Тадића, за „Политику” каже да је стратегија дела опозиције „била да се позову парламентарци из ЕУ, да они донесу предлоге, да их власт одбије и да то буде доказ да је власт недемократска и окидач за извођење људи на улицу, а све уз подршку ЕУ”. „Не лези, враже, оно што се десило било је обрнуто: парламентарци су написали препоруке, Вучић је прихватио, а опозиција се нашла притерана на излазак на изборе. А то је једино што не смеју да учине сем ако не желе да покажу колико су без подршке и легитимитета. Плус, ако позову на протест, тај протест биће против ЕУ. И сад је тај део опозиције као Буриданов магарац – ископниће јер неће моћи да се одлуче која од две опције им је гора”, каже Небојша Крстић.