Инвалиди чекају закон о запошљавању

Од укупног броја становника Србије 10 одсто су лица са инвалидитетом. Адекватна база података о укупном броју таквих лица не постоји, већ само о онима који примају неки вид надокнаде. Користећи европска искуства, процењује се да би наша привреда могла да запосли 170.000 инвалида. Сада ради само њих 30.000.
У Србији се поодавно чека усвајање закона о запошљавању особа са инвалидитетом. Уколико би био усвојен, а запошљавање инвалида постало обавеза, много њих могло би да пронађе посао.

Закони у земљама ЕУ који се примењују већ више деценија јесу вид "позитивне дискриминације" и мера промоције запошљавања ових особа у привреди. У земљама ЕУ живи око 26 милиона особа са инвалидитетом, што чини 14 одсто укупне радно активне популације. Један од циљева европске стратегије јесте повећање њихове запослености са 61 на 70 одсто до 2010. године, а то је око 25 милиона нових радних места.

– Закон о запошљавању особа са инвалидитетом још увек је само радна верзија, врло брзо ће се наћи у поступку јавне расправе и није ни послат Влади на усвајање. Сагледава се текст, анализирају предложени прописи, итд. Радна група формирана у јулу има интензивне састанке са представницима Удружења особа са инвалидитетом, предузећа за радно оспособљавање и запошљавање лица са инвалидитетом и другим субјектима – каже Татјана Пријић, начелница Одељења за нормативне послове и надзор Министарства економије и регионалног развоја. – Није лако усвојити закон, он мора бити послат и министарствима, а колико ће бити примедби, колико тога ће бити измењено због финансијских, социјалних, образовних и укупних ефеката, тешко је предвидети. 

Најважнији циљ закона је професионална рехабилитација инвалида, њихово укључивање у отворено тржиште рада с аспекта њихових могућности, и њихова обука, да могу да раде конкретне послове, након чега би могла да се установи квота оспособљених за конкретну делатност.  

– Наш циљ је и социјалан и хуман. Јер тзв. социјална предузећа пружају услуге особама са инвалидитетом или управо њих запошљавају, дакле имају позитиван ефекат не само с аспекта што већег запошљавања већ и задовољавања њихових посебних потреба – истиче Татјана Пријић.   

Међутим, Сандра Скумпија из Одсека за посредовање у запошљавању особа са инвалидитетом Националне службе запошљавања истиче да се "пред надлежнима нашла једна верзија закона, али је, не зна се зашто, поништена и кренуло се из почетка. Нажалост, коначна верзија закона никако да дође пред Скупштину".  

– То је неискоришћен потенцијал. Проценат особа са инвалидитетом у Србији, пасивних на тржишту рада, виши је од процента незапослених, а разлог за то су свакако и примања која остварују по основу своје инвалидности. Прорачун је да би се интеграцијом особа са инвалидитетом стопа запослености подигла и до три одсто – каже наша саговорница, која објашњава да запошљавање за њих значи "померање из благостања у сферу рада и мању зависност од државних давања". Она сматра да ће ипак бити усвојена верзија запошљавања инвалида по "квотном систему" који подразумева да је послодавац обавезан да на одређени број радника прими известан проценат инвалида, а ако није у прилици да запосли прописану квоту, одређена средства уплаћује у Национални фонд за професионалну рехабилитацију (стоји у нацрту из 2006).

Код нас би, додуше, могао бити проблем ко би и како контролисао та предузећа. У земљама ЕУ држава је надзор већ препустила неким другим службама.

-----------------------------------------------------------

Европска искуства

Белгија, Холандија и Шведска предвиделе су могућност "замрзавања права" на период до четири године, што значи да уколико особа са инвалидитетом остане без посла наставља са примањем бенефиција.

Земље ЕУ су се од 2003. ангажовале на интеграцији угрожених група кроз тренинге и обуке, али дају и финансијске стимулације послодавцима, као и "старт-ап" кредите за отпочињање сопственог бизниса. На ову популацију је и усмерен највећи део укупних трошкова за активне мере запошљавања у Норвешкој (чак 80,3 одсто), Шведској (44) и Данској (34). У Немачкој су успели да пожељну квоту запошљавања испуне и кроз флексибилне облике ангажовања: рад код куће, четворочасовно радно време и слично. У Пољској се послодавац ослобађа једног дела давања уколико тражи услуге (рачуноводство) или набавља производе из тзв. заштитних радионица, а у Великој Британији њихови производи већ имају сопствену, препознатљиву робну марку.