Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ковид пропуснице и „право” на невакцинисање

Иако ми се наређивање општеобавезне вакцинације у Србији чини вапијуће умесним, сматрам – нажалост – да још није сазрела шира друштвена свест и политичка воља за ту меру
(Pixabay)

„Бити болестан значи не бити слободан, а бити трајно болестан значи не бити никада слободан” (Нева Булат). Додајем – свако ко је неслободан, није потпуно здрав! Пред читаоцима је својеврсни наставак моје белешке „Вакцинација између права и обавезе” (Погледи, „Политика”, 4. септембар 2021). Она се првенствено тицала оптималног усклађивања демократског јавног поретка и уставних права на заштиту здравља, на слободу личног уверења – у оквиру којег је и прихватање или одбијање ванредног вакцинисања – и на слободу јавног окупљања. Но, планирано увођење ковид (здравствених) пропусница (КП) у Србији за приступ „појединим” јавним местима на „којима није неопходно боравити” (сиц!) – а немамо још одговор по ком то мерилу?! – за лица вакцинисана против заразне болести ковид 19 (корона) рађа и друге дилеме. Најпре, питање једнообразности КП, будући да се вакцине разликују по јачини, односно делотворности (и безбедности, бар за поједине категорије лица према животном добу и општем здравственом стању). И да ли би се после примљене треће дозе – у случајевима када је она потребна, нарочито код одређених типова вакцина – издавале нове, односно „продужене” КП? С којим роком важења? Није до краја аргументована ни препорука да се вакцинишу и млади у распону од 12 до 18 година, а да КП буду нужне свима старијима од 16 година?! Иначе, остајем при ставу о „праву” на невакцинисање као могућој опцији ако није (не буде) правно прописана легална генерална јавна дужност подвргавања вакцинисању. Наиме, појединац који се вакцинише против короне чини то добровољно, сâм потписује сагласност, преузима ризик, личну одговорност за могуће последице. Без гаранције делотворности тог инвазивног и не за свакога увек апсолутно безазленог медицинског захвата. Подсећам, све вакцине против короне пуштене су – због што хитнијег медицинско-фармаколошког одговара на то планетарно зло – у промет на темељу (за сада) привремених дозвола за употребу. С друге стране, поклањам веру охрабрујућим подацима да су – у начелу – благовремено вакцинисани осетно боље (не и сасвим!) заштићени од заражавања у поређењу са осталима, па тако и битно „слабији” преносиоци вируса – а и ретко се суочавају са сопственим фаталним крајем. Иако ми се наређивање општеобавезне вакцинације у Србији чини вапијуће умесним, сматрам – нажалост – да још није сазрела шира друштвена свест и политичка воља за ту меру.

Без обзира на њену неспорну законску подлогу и вероватну дискрециону оцену надлежних органа – дакако, медицинско-експертски потанко објашњену и поткрепљену – да би она била убедљиво најбољи начин за сузбијање прогресивно растуће пандемије (уз све озбиљнију, често и критичну, клиничку слику бројних заражених пацијената) у конкретном деликатном тренутку. Односни политичко-здравствени потез – при данашњој нејасној количини кредибилитета и ауторитета владајуће гарнитуре посебно пред пролећне изборе у Србији, а уз неке опонирајуће очигледно утицајне лекарске гласове, као и незанемарљиво народно неповерење у постојећа недовољно истражена и уходана цепива – показао би се, зебем, претешко целовито спроводив, да не кажем фактички немогућ.

Али, подржавам идеју о беспоговорној дужности вакцинисања здравствених и просветних радника, припадника безбедносне службене популације, као и запослених у услужном сектору. У егзистенцијалном јавном интересу заштите њиховог здравља – као корони повећано изложених лица – и здравља множине њихових клијената (муштерија). Иначе, КП су конципиране као несумњиво савременија, компактнија, за чување и коришћење погоднија – по свему судећи и интернационално препознатљива – суи генерис јавна легитимација. Оне су неупоредиво комфорнија замена вишекратном (поновљеном) узастопном тестирању. Такође, КП су и самим својим називом несумњиво додатни подстицај, својеврсни притисак, чак посредна принуда – психолошка или/и материјална – да би се што већи постотак грађана одлучио за вакцинацију. Но, сматрам да између КП као нове форме јавне исправе и досадашње здравствене потврде о (макар) дуплој имунизацији ипак не постоји суштинска разлика – у снази и дејству – ни у медицинском, ни у нормативном смислу.

Кључно је обезбедити што поузданију медицинску заштиту националног здравља, уједно и правну равнотежу положаја грађана ради поштовања круцијалних уставних постулата поменутих на почетку овога текста. Стога, не би нипошто смело да буде дискриминације између оних комплетно вакцинисаних – било ималаца КП, било оних са одговарајућим другим поузданим здравственим папирима у рангу сертификата о вакцинацији – и оних који не желе да се вакцинишу (као и лица чије је здравствено стање у контраиндикацији с предметном имунизацијом). Примерице, када се нађу пред вратима одређеног јавног клуба, ресторана, библиотеке, концертног хола, спортске хале и слично, сви грађани би били дужни да у циљу уласка на ту површину ковид редару покажу: или КП, или аутентично јавно уверење о комплетној (бар двострукој) ковид вакцинацији обављеној у одређеном временском раздобљу (рецимо да је од ње протекло минимум седам или 14 дана, а да је она примљена највише пре шест месеци), или званичну потврду о прележаној корони (такође временски ограниченог важења, можда и краћи од шест месеци?!) – или пак тазе негативни званични резултат ПЦР теста (узмимо, стар максимум 72 сата), односно негативни антигенски тест (још свежије добијен, рецимо с валидним трајањем од 48 сати најдуже). При томе, одлучно се мора стати на пут свакојаким злоупотребама, фалсификовањима докумената, поткупљивањима одговорних и сличном. У погледу тестова насушна је што нижа цена, по могућству да буду и гратис, особито за оне за које је – писано лекарски респектабилно – утврђена забрана вакцинисања против короне. Идеално би било да на више пунктова у густо насељеним местима по угледу на неке западноевропске градове буду што пре јавно постављени и обезбеђени (и јавним средствима „покривени”) лаки и брзи, најсавременији и најсигурнији, а за грађане што једноставнији, а бесплатни (или уз симболичну накнаду) антигенски тестови.

Дакле, ако КП буду државно пласиране – а без претходно наређене националне вакциналне јавне дужности – оне, и поред својих других очигледних превасходно техничких предности, не би представљале ексклузивни (једини) филтер за приступ било ком јавном окупљању. Уз све наречено, економски моменат није нипошто за потцењивање, али у наступилој констелацији угрожених највиталнијих друштвених вредности не би требало да буде прворазредан. „Да бисмо све спасили, морамо све и да ризикујемо” (Ј. Ф. Шилер). А „победити без ризика значи тријумфовати без славе” (Пјер Корнеј).

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lu
U Hrvatskoj je nedavno izašla sjajna kolumna jednog autora koji kaže da svatko tko misli da je kovid izmišljen ili da je neka beznačajna bolest, neka otiđe na kovid odjele i neka se tamo srdačno izgrli i izljubi s pacijentima od ove bolesti.
Pera
Monopol na bolest i smrt uz podršku monopola na nepravičnost. Zanimljivo je da se van "civilizacije", u prirodi, živi pravedno a umire star i zdrav
zaliv.net
@Kinez, zapravo svetski prosek je 1950 bio 45.7 – 48god a danas je 72.6–73.2. Da vecina razmislja kao antivakseri mi bi danas ziveli do 50god u proseku. U starom Egiptu se covek sa 30 godina smatrao vec starijim, a 40god je bilo isto kao da danas dozivite 70-80god. Ja ne kapiram antivaksere jer su svi oni vakcinisani vakcinama koje su daleko (potencijalno) opasnije od ovih protiv COVID19, od malih nogu primimo 5-6 vakcina. Da nije vakcina danas Srba ne bi bilo ni 1mil
Brat Kinez
Simpatično naivne predstave o životu van civilizacije. Pa se još i umire zdrav i star?! A zašto je onda pre 100 prosečan ljudski vek bio oko 60, a u starom Egiptu oko 40 godina? Da li Vi to iz kakvog ličnog iskustva?
Oko "bespogovora"
Pohvaljujem pokušaj sveobuhvatnog sagledavanja ove preterano prisutne teme. Primedba na: "подржавам идеју о беспоговорној дужности вакцинисања .. радника". Bespogovorna - kada se utvrdi protokol za sabiranje podataka i odgovarnost za loše zdravstvene posledice i (retke) smrtne ishode usled nametnute imunizacije. U toj situaciji primalac ne potpisuje ništa jer nije saglasan. Molim autora da prouči zašto je Ustavni sud Slovenije juče suspendovao odluku o obaveznom vakcinisanju državnih službenika.
Oko "bespogovora"
Pohvaljujem pokušaj sveobuhvatnog sagledavanja ove preterano prisutne teme. Primedba na: "подржавам идеју о беспоговорној дужности вакцинисања .. радника". Bespogovorna - kada se utvrdi protokol za sabiranje podataka i odgovarnost za loše zdravstvene posledice i (retke) smrtne ishode usled nametnute imunizacije. U toj situaciji primalac ne potpisuje ništa jer nije saglasan. Molim autora da prouči zašto je Ustavni sud Slovenije juče suspendovao odluku o obaveznom vakcinisanju državnih službenika.
Brat Kinez
Da li ste Vi ikada uzeli Aspirin i pročitali ceduljicu iz pakovanja? Pozdrav...
Право Име
Медицински третман (операција нпр.) има карактер Уговора средства. Хирург не одговара ако није постигао циљ - оздрављење пацијента, али одговара ако није употребио прописана средства. Ту важи крилатица - операција успела, пацијент умро. Чини ми се да се вакцинација која је уговор циља ( да се вакцинисани не разболи) протура као уговор средства. Зато се одговорност пребацује на пацијенте и здраве што је нелзвен ореседан.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.