Имовински проблеми коче градњу градске галерије

Ни ове, ни следеће, у најбољем случају тек 2023. године мајстори би могли да се искрцају на Косанчићев венац, на један од малобројних сачуваних градских видиковаца испод којег треба да буде подигнута градска галерија. Померању почетка изградње од 2016. када је на конкурсу изабрано идејно решење градске галерије која ће укопана у падину бити веза приобаља и Косанчићевог венца, односно реке и пешачке зоне у центру, кумовали су бројни разлози од којих су многи отклоњени, попут прошлог месеца усвајања измена плана детаљне регулације Косанчићевог венца за део блока између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац. Али не и онај главни – свилен конац око врата том пројекту су имовинскоправни проблеми на земљишту без чијег решавања не може да се формира грађевинска парцела и започне пројектовање будућег комплекса.

Другим речима, на делу једне од парцела у власништву града на којој ће бити градска галерија налази се објекат у приватној својини. Град ту непокретност на падини између Косанчићевог венца и Карађорђеве улице треба да експроприше односно исплати његове власнике по цени коју одреди Пореска управа општине Стари град, кажу у Секретаријату за инвестиције. Да би то што брже и једноставније било урађено, Влада Србије је још пре две године изградњу градске галерије прогласила за јавни интерес, али експропријација до данас није окончана.

– Одлука о утврђивању јавног интереса истекла је после годину дана и она је недавно обновљена. У буџету имамо новац за експропријацију и чекамо да се та процедура оконча како бисмо, надамо се крајем године, могли да распишемо јавну набавку за избор пројектанта. То значи да ће пројектовање почети на пролеће следеће године и бити завршено за годину дана – истичу у том градском „министарству” и додају да је оквирна цена пројектовања 31.000.000 динара.

За разлику од померања рокова, јер очигледно неко у Градској управи није радио свој посао, али и најава градских челника у стилу да је галерија један од најзначајнијих пројеката, и само што није, оно што је познато и не мења се већ пет година јесте победничко идејно решење тима АРЦВС-а са архитектом Браниславом Реџићем на челу. Према њему, надземни део будуће галерије од 140 квадрата и висине осам метара наћи ће се на тргу дужине 60 и ширине 24 метра. Трећина тог плаца биће под дрвећем.

Са будућег трга видиковца степеништем и рампама посетиоци ће се спуштати до првог од укупно три нивоа галерије, на којем ће бити инфо пулт, радионица, простор за децу, сала за предавања и кафић. Ту је предвиђено постављање главног улаза, одакле ће лифтом и степеништем публика силазити у две подземне етаже намењене изложбама.

Поред уског бетонског степеништа између кућа у Карађорђевој 15 и 17, које води до платоа на коме је данас биста Мике Аласа, биће почетна станица, „писта за полетање”, мини-возића који ће путнике реком приспеле у Београд превозити практично до центра града. Возићем ће моћи да стигну до прве етаже галерије, која ће бити са десне стране, док су са леве планиране широке степенице, „сансет амфитеатар”, ширине 17 метара. Испод њих наћи ће се мултифункционална сала од око 300 квадрата са 100 седишта, потврђено је урбанистичким пројектом.

Тај будући културни центар, са салом и галеријом на којој је акценат, требало би да има око 4.000 квадратних метара. Раније грубе процене биле су да би изградња могла да кошта најмање око 3,5 милиона евра.