Како Французи уче српски

Изузетно допадљив уџбеник, и текстуално и визуелно, „Apprendre le serbe ЗДРАВО” („Научити српски ЗДРАВО”), чији је аутор проф. др Татјана Шотра Катунарић, објављен је у издању француске издавачке куће АСИМИЛ. Према уговору из 2019, са овим француским издавачем, књига је требало да буде завршена у року од годину дана, али је пандемија то успорила, те се у рафовима француских књижара појавила тек крајем маја ове године. Такође је, опет из епидемијских разлога, одложена и њена промоција која је требало да буде у септембру у нашем културном центру у Паризу.

– Издавачка кућа АСИМИЛ, с дугом традицијом (основана 1929), прилагођава своју методу савременим потребама усвајања страних језика. Од пре неколико година овај издавач почиње с објављивањем нове серије уџбеника, страних језика, од почетног до средњег нивоа (А2). Аутори свих уџбеника нове серије обавезни су да следе принципе Европског заједничког оквира за стране језике, односно да се придржавају оквирних упутстава о форми и садржини, а то значи: о изгледу корица, једнаком броју страница по лекцији, о четири различите боје унутар књиге по којима се лакше распознају нивои са унапред задатим темама општег карактера с насловима, Први контакти, Свакодневни живот, У граду, Разонода. Унутар ових целина аутор има пуну слободу у избору ситуација и садржаја – објашњава Татјана Шотра, професорка (у пензији) Филолошког факултетга и књижевни преводилац, дугогодишња председница Удружења професора француског језика у Србији (2008‒2021), одликована француским орденом Витез академских палми (2013).

Ауторка уводи Французе у српски језик кроз кратке текстове и дијалоге, често и о нашим културним догађајима и знаменитостима. Ту су Фест, Музеј „Никола Тесла”, Скадарлија, али и српска Атина, Дрвенград...

– Још од осамдесетих година прошлог века и у теорији и у наставној пракси присутан је термин „учење језика/културе”. Ово је неодвојива целина нашег менталног склопа. Различити вербални и невербални говорни модели одраз су културе понашања и вођења разговора, опхођења са другима, слушања другог, културе саопштавања супротног мишљења... Све то олакшава разумевање не само језика, него и менталитета, начина мишљења, обичаја и навика једног народа. Најзад, учењем страног језика потребно је да усвојимо и изразимо нова сазнања из културне баштине народа који тим језиком говори – каже Татјана Шотра и додаје:

– Имајући све то на уму, покушала сам да странцу који пожели да учи српски језик одшкринем врата ка неким куриозитетима наше средине, гастрономским, анегдотским и другим, али и ка знаменитостима историјским, географским, научним, културним, спортским, које чине део нашег и светског богатства. Дакле, ту су сви незаобилазни амблеми нашег главног града и наше земље које сте поменули: ту је и Нови Сад, европски град културе за 2022. и Naissus – Ниш, родно место Константина Великог, и шетња Дунавом све до Лепенског вира, и Никола Тесла, и Кустурица, и Новак Ђоковић... Французи су људи отвореног, радозналог духа, па сам сигурна да ће они који одлуче да уче наш језик волети да путују, јер,како оно Монтењ каже „путовања уче...!”.

Још је рано да знамо како реагују „француски ђаци” и то ћемо знати, каже ауторка уџбеника, тек после првог прорађеног циклуса од 24 лекције. У уводном делу она уводи Французе у ћирилично писмо, а делови књиге који су на српском писани су и на ћирилици. По њеном досадашњем искуству, шта је онима који уче наш језик најтеже? Ново писмо или граматика?

– Имала сам прилике да се уверим да ћирилица Французима не „отежава” учење. Напротив! Мислим да их непознато писмо, од прве, заинтересује, да им даје јачу мотивацију за учење. Даћу вам примере: моји студенти на Универзитету „Нанси 2”, којима сам од 2003. до 2005. предавала српски, брзо су научили ћирилицу и пре сваког контролног теста сами би тражили да на питања одговарају на ћирилици, и то писаној. Француски писац Патрик Бесон, иначе дугогодишњи пријатељ Србије, с нестрпљењем је чекао да се овај уџбеник појави да би, како каже, „обновио свој српски”, који разуме и помало већ говори. Када је недавно добио уџбеник, питао ме је зашто све лекције нису на ћирилици – каже Татјана Шотра

Мада она лично негује ћирилицу, у уџбенику је заступљен принцип наизменичног учења оба писма, која се равноправно смењују по лекцијама, управо онако како се код нас то учи од другог разреда основне школе.

– Предајући српски у Француској, схватила сам да постоје две циљне групе ученика: једни су Французи који наш језик желе да науче, а други су из редова друге или треће генерације дијаспоре са целог Балкана. Без обзира на то које је писмо коме ближе, важно је да ученици-странци усвоје оба писма да би потпуно овладали вештином читања и писања, па дакле и разумевања језика. А верујте, ова „тешкоћа” је „француским ђацима” најлакша. Сасвим је друга и много је дужа прича о српској граматици, нашим падежима, о глаголима свршеног и несвршеног вида...

На корицама је назначено да уџбеник обухвата три нивоа: почетни, А1 (напредни почетни) и А2 (средњи ниво, који одговара програму за стране језике после завршене осмогодишње школе).

– Што се мене тиче, наставак, уколико га сама издавачка кућа планира, јесте могућ. Са целом екипом сарадника из АСИМИЛ-а остварила сам изврстан контакт. За похвалу је то што је ова велика и озбиљна издавачка кућа уочила потребу за оваквим уџбеником, што је била истрајна у његовој реализацији упркос многим тешкоћама и што је овим приручником Француска дала пуни значај српском језику и култури какав они заслужују у породици европских језика – додаје на крају Татјана Шотра Катунарић, која је незванично сазнала да је издавач АСИМИЛ дуго тражио аутора и да им је већ потписан уговор неколико пута био враћен, а да је њу предложила колегиница, аутор уџбеника за хрватски језик, која је знала да је предавала српски на универзитету у Нансију.