Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прети ли светској економији прегревање

Ова појава настаје када је тражња већа од понуде па креатори економске политике повећавају камату како би смањили инфлацију
(Pixabay)

Прегрева се планета, прегрева се и економија. Недавно је Џенет Јелен, министарка финансија САД рекла да економији прети прегревање. Због тога ће можда бити потребно извесно повећање камата централне банке како би се држао под контролом експлозиван раст америчке економије, који је делимично изазван билионима долара државних расхода за подстицаје.

– Можда ће каматне стопе морати мало да се повећају како би се обезбедило да се наша економија не прегреје – казала је Јеленова. Оценила је да је додатна државна потрошња релативно мала у односу на величину америчке економије, али да би ипак могла да буде разлог за врло скромно повећање каматних стопа.

Шта значи прегревање економије? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду објашњава да то настаје када разне стимулативне мере, попут експанзивне фискалне политике, доводе до таквог раста тражње коју не може да прати понуда. Дохоци који настају у таквој економској политици, а то су плате и пензије, већи су него што домаћа производња може да прати. Симптом тога је да расте инфлација и да је она у дуже време релативно висока, а с друге стране настаје спољнотрговински дефицит. Тада се више купује страна роба, јер нема домаће.

Да ли можда такав сценарио прети и нама?

– На основу цена индустријских производа, које су скоро десет одсто веће међугодишње и које ће се пренети на потрошачке цене, постоји могућност да инфлација остане релативно висока у дужем временском периоду. То није добро, јер таква инфлација смањује релативну вредност доходака, оних фиксних који се не мењају, као што су плате, пензије, они се обезвређују – каже Арсић.

(Фото Л. Вулетић)

А која би инфлација за наше прилике била висока, питали смо саговорника. Тренутна је 4,3 одсто, а да ли је, можда, пет одсто колико он предвиђа да ће бити до краја године, високо за наше услове.

– Пет одсто, али не у једном месецу, већ дужи период. Ако потраје до краја године онда је то сигнал да инфлација није резултат неких привремених фактора као што су поремећаји на страни понуде како то објашњавају централне банке у свету. Онда се очекује да централне банке повећају камату, а то значи да ће то следити и пословне банке. То смирује инфлацију, али успорава опоравак привреде. Јер мере које су подстакле опоравак подстакле су и инфлацију. То је као лек који има и добре и лоше стране. Последица су раст унутрашњих и спољних дугова. Није страшно ако месец, два инфлација буде изнад границе циљаног коридора, али ако висока инфлација потраје значи да су узроци системски. Већ сада знамо да ће разлог поскупљења хране бити суша, мањи приноси, значи привремени фактор – одговара Арсић.

Додаје да је владама у свету приоритетнији привредни опоравак од инфлације, али то не значи да ће тако бити дуже време. Јер, чим се достигне преткризни ниво производње, а инфлација и даље остане висока не може се привредни опоравак подстицати само кроз монетарну и фискалну политику. Потребне су и реалне инвестиције, а оне су и даље код нас ниже него пре кризе.

Каматне стопе Народне банке и пословних банка су на историјском минимуму, а монетарна политика у Србији још није реаговала на убрзање инфлације повећањем рестриктивности. Такву политику наш саговорник оцењује као тренутно одговарајућу, јер је базна инфлација ниска, а приоритет монетарне политике и даље би требало да буде подршка привредном расту. Међутим, у случају да се у наредним месецима настави раст инфлације као и да се она прошири на шири скуп производа, биће неопходно да се размотри могућност повећања рестриктивности. Неке земље Централне и Источне Европе су као одговор на раст инфлације већ заоштриле монетарну политику (Мађарска, Чешка, ускоро вероватно и Румунија), док друге то још нису урадиле (Пољска, Хрватска, Србија).

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

деда
Дугогодишња хегемонија и монопол увозног лобија коме иде на руку дугогодишњи нереално низак курс евра доприносе нереално ниском извозу. Зашто? И докле?
Vojislav Guzina
Ne preti nam inflacija zbog viška tražnje, između ostalog zbog visokog i relativno jeftinog uvoza, što ne treba da nas raduje. Naprotiv.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.