Прети ли светској економији прегревање

Прегрева се планета, прегрева се и економија. Недавно је Џенет Јелен, министарка финансија САД рекла да економији прети прегревање. Због тога ће можда бити потребно извесно повећање камата централне банке како би се држао под контролом експлозиван раст америчке економије, који је делимично изазван билионима долара државних расхода за подстицаје.

– Можда ће каматне стопе морати мало да се повећају како би се обезбедило да се наша економија не прегреје – казала је Јеленова. Оценила је да је додатна државна потрошња релативно мала у односу на величину америчке економије, али да би ипак могла да буде разлог за врло скромно повећање каматних стопа.

Шта значи прегревање економије? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду објашњава да то настаје када разне стимулативне мере, попут експанзивне фискалне политике, доводе до таквог раста тражње коју не може да прати понуда. Дохоци који настају у таквој економској политици, а то су плате и пензије, већи су него што домаћа производња може да прати. Симптом тога је да расте инфлација и да је она у дуже време релативно висока, а с друге стране настаје спољнотрговински дефицит. Тада се више купује страна роба, јер нема домаће.

Да ли можда такав сценарио прети и нама?

– На основу цена индустријских производа, које су скоро десет одсто веће међугодишње и које ће се пренети на потрошачке цене, постоји могућност да инфлација остане релативно висока у дужем временском периоду. То није добро, јер таква инфлација смањује релативну вредност доходака, оних фиксних који се не мењају, као што су плате, пензије, они се обезвређују – каже Арсић.

А која би инфлација за наше прилике била висока, питали смо саговорника. Тренутна је 4,3 одсто, а да ли је, можда, пет одсто колико он предвиђа да ће бити до краја године, високо за наше услове.

– Пет одсто, али не у једном месецу, већ дужи период. Ако потраје до краја године онда је то сигнал да инфлација није резултат неких привремених фактора као што су поремећаји на страни понуде како то објашњавају централне банке у свету. Онда се очекује да централне банке повећају камату, а то значи да ће то следити и пословне банке. То смирује инфлацију, али успорава опоравак привреде. Јер мере које су подстакле опоравак подстакле су и инфлацију. То је као лек који има и добре и лоше стране. Последица су раст унутрашњих и спољних дугова. Није страшно ако месец, два инфлација буде изнад границе циљаног коридора, али ако висока инфлација потраје значи да су узроци системски. Већ сада знамо да ће разлог поскупљења хране бити суша, мањи приноси, значи привремени фактор – одговара Арсић.

Додаје да је владама у свету приоритетнији привредни опоравак од инфлације, али то не значи да ће тако бити дуже време. Јер, чим се достигне преткризни ниво производње, а инфлација и даље остане висока не може се привредни опоравак подстицати само кроз монетарну и фискалну политику. Потребне су и реалне инвестиције, а оне су и даље код нас ниже него пре кризе.

Каматне стопе Народне банке и пословних банка су на историјском минимуму, а монетарна политика у Србији још није реаговала на убрзање инфлације повећањем рестриктивности. Такву политику наш саговорник оцењује као тренутно одговарајућу, јер је базна инфлација ниска, а приоритет монетарне политике и даље би требало да буде подршка привредном расту. Међутим, у случају да се у наредним месецима настави раст инфлације као и да се она прошири на шири скуп производа, биће неопходно да се размотри могућност повећања рестриктивности. Неке земље Централне и Источне Европе су као одговор на раст инфлације већ заоштриле монетарну политику (Мађарска, Чешка, ускоро вероватно и Румунија), док друге то још нису урадиле (Пољска, Хрватска, Србија).