Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: СРПСКИ БРЕНДОВИ

Имамо адуте за светско тржиште

Нажалост, немамо стратегију да заштитимо оно најбоље чиме се наша земља поноси и што подиже њен углед у иностранству и не умемо на тим производима или манифестацијама да зарадимо
Најбоља вина се чувају у бачвама, али извозе у боцама (Фотографије Н. Марјановић/А. Васиљевић)

Кад питамо стране туристе, привреднике, љубитеље спорта, уметности или добре хране на шта помисле кад чују име наше земље, најчешћи одговори су: Новак Ђоковић, „Егзит”, Гуча, „Фест”, али и лесковачки роштиљ, ракија шљивовица, домаће слатко, пиротски ћилими, џемпери из Сирогојна. Све су то познати српски брендови, оно чиме се поносимо и разликујемо од других.

Термин „бренд”, међутим, у српском језику, па ни у нашем законодавству, не постоји.

– Постоје робна марка, жиг, позната робна марка и несумњиво позната робна марка. Производи као српски пасуљ, српска кобасица, српски мед или српска малина су генерички називи који се не могу заштитити. Могла би се, рецимо, заштитити врста меда названа „наш мед” као робна марка, и под тим именом да се удруже заинтересовани произвођачи који би поштовали одређене технолошке стандарде и систем контроле производње и квалитета. Сигуран сам да би то купци прихватили, нарочито инострани, и плаћали одговарајућу цену. И потрошачи, и произвођачи, и држава кроз њене тржишне механизме, имали би користи – уверен је Жозеф Лончар, члан комисија за маркетинг и за заштиту интелектуалне својине Међународне трговинске коморе, чије је седиште у Паризу, а Србија је једна од држава оснивача.

Лесковачки домаћи ајвар је заштићен на домаћем и страном тржишту(Фото А. Васиљевић)

Жиг као заштита

Пошто, дакле, бренд није правна категорија, он се не може законски заштитити, али могу робна и услужна марка, односно жиг, као и ознака географског порекла које видимо на одређеним производима.

Шта та заштита подразумева? Шта је потребно за националну и међународну регистрацију жига, колико то кошта, објашњава Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Србије.

– Жигови и ознаке географског порекла су знакови разликовања које привредници користе у промету и њима обележавају своје производе. Жиг је правно заштићен знак и служи разликовању истоврснe робе и услуга који потичу од различитих произвођача. На пример, на нашем тржишту постоји већи број минералних вода, и како би своју учинили препознатљивом, произвођачи је обележавају жигом: „аква вива”, „књаз милош”, „вода врњци” и тако даље. Од тренутка када неко стекне жиг, нико више осим њега не може тај знак да користи, дакле можемо да производимо воду и да је ставимо на тржиште, али не смемо да је обележимо неким од горе поменутих жигова. Да бисмо законито користили туђи жиг, потребна нам је дозвола његовог носиоца, а та дозвола се зове лиценца жига – наводи Марић.

Функција жига је, додаје, слична функцији личног имена: као што се људи у једном друштву разликују по својим именима, тако се и роба и услуге у промету разликују по својим жиговима. За добијање жига потребно је поднети пријаву Заводу за интелектуалну својину и затражити његову заштиту.

– Подносилац пријаве постаје носилац жига, односно његов власник, али жиг је територијално право које ће важити само у Србији. Уколико неко жели да свој жиг заштити и у иностранству, он има две могућности: да у свакој од тих земаља понаособ поднесе пријаву и затражи заштиту за свој жиг или да кад поднесе пријаву жига Заводу за интелектуалну својину у исто време затражи и његову међународну заштиту. Та опција је много јефтинија, бржа и једноставнија. Подносилац, на пример, затражи да се његов жиг заштити у Босни и Херцеговини, Руској Федерацији, Грчкој и Шпанији. Завод пошаље ту пријаву у Светску организацију за интелектуалну својину у Женеви, која је проследи у назначене земље. Онда те земље имају годину дана да одлуче да ли заштиту признају или не. Када одлуче, о томе издају обавештење на интернету – наводи наш саговорник.

Имена порекла

Оно што је у причи о националним брендовима много занимљивије и актуелније, међутим, односи се на ознаке географског порекла. Наиме, у јавности се често говори о томе како Србија има одличан мед, најбоље малине и шљиве, врхунско вино и да су то „наши извозни брендови”. Али ови производи се као такви не могу заштитити. Зато се произвођачи, појединачно или удружени, обраћају Заводу за интелектуалну својину да установи ознаку географског порекла.

– Ознаке географског порекла су начин да земља заштити своје „националне брендове”. Постоје две врсте: имена порекла и географске ознаке. Имена порекла се у јавности најчешће поистовећују с „националним брендовима”. У најкраћем, име порекла је географски назив неког региона или места одакле потиче одређени производ који, захваљујући управо чињеници да је одатле, поседује неке јединствене карактеристике које нема ниједан други производ те врсте. Има много ћилима на овом свету, али само је један пиротски ћилим, има много врста малина, али само је једна ариљска малина. Својства таквог производа и његов квалитет искључиво су одређени географским пореклом, а производња и прерада такође морају да се одвијају на датом географском подручју – каже Марић.

Шљивовица, српска ракија чувена у свету (Фото А. Васиљевић)

Произвођачи у елаборату, који се уз пријаву подноси, наводе шта је то што њихов производ чини посебним, јединственим, различитим од истоврсних производа из других региона, као и како се контролише његов квалитет. Најважније је доказати да су те посебне карактеристике директна последица микро или макро климатских услова који владају на датом подручју, вештине људи, њихових традиционалних знања.

За ознаку географског порекла плаћа се такса у износу од 8.210 динара, а за стицање својства њеног овлашћеног корисника 16.470 динара.

Ознака географског порекла и жигови су и изврсно маркетиншко средство.

– Користити ознаку географског порекла је право и привилегија, али и обавеза за сваког ко је решен да је користи. Заузврат, кад потрошач види производ означен географским пореклом, он неће моћи да каже: „Ко зна шта ми продају?” У томе је тај велики потенцијал, то је разлог зашто производи с означеним географским пореклом најчешће имају већу тржишну цену од других сродних производа – објашњава Марић.

Примери ознака географског порекла из света су текила, фета-сир, шампањац, цејлонски чај. У Србији има 79 регистрованих ознака географског порекла, међу којима су златарски сир, лесковачки домаћи ајвар, фрушкогорски липов мед, пиротски ћилим, футошки купус, врбички бели лук...

Добро име је најскупље улагање

Према једној од маркетиншких дефиниција, бренд може бити било шта или било ко – од производа и услуге до компаније, манифестације, града, особе па и неке националне особине – а кад стекне статус бренда, стиче и додатну вредност која далеко надмашује реалну. На пример, астрономска цена ташне „Луја Витона” или најновијег „Епловог” ајфона не обухвата само трошкове дизајна, материјала и израде, већ и „имиџ” фирме која их је пласирала на тржиште. Компаније које поседују јаке брендове на међународном тржишту вреде милијарде долара, много више него кад се сабере вредност њихових фабрика, машина и друге имовине, па је зато разумљиво и што су купци спремни да плате за такву фирму баснословну суму, чак и кад је пред банкротом, јер они не купују њене трошне хале и застарелу технологију – него њено име. То име, тај имиџ, обично се ствара дуго и мукотрпно, понекад је потребно и мало среће, а најважније је позитивно осећање људи кад помисле на омиљени бренд. Они верују да он представља оно најбоље на тржишту међу конкурентима и управо зато му остају верни.

И златарски сир је један од српских производа са ознаком географског порекла (Фото А. Васиљевић)

Како су Грци заштитили фету

Најпознатији спор у свету који се тицао ознака географског порекла односио се на грчки фета-сир. Већ осам хиљада година народи источног Медитерана производе сир од мешавине козјег и овчијег млека, који данас знамо под тим именом. Међутим, Грци су тридесетих година прошлог века установили стандарде његове производње и као ознаку порекла заштитили су га 1988. године. Али, само на домаћем тржишту, не и ван граница Грчке.

– Данска, Француска, Велика Британија и Немачка доминирале су европским тржиштем фете и разуме се, грчки произвођачи су због тога трпели штету. Међународни спор који се тим поводом повео завршио се у корист Грчке. То је основни смисао ознака географског порекла: правна заштита у земљи и иностранству. Данас извоз фета-сира, у чијој производњи учествују десетине хиљада људи, чини 86 одсто извоза свих грчких сирева, од чега Грчка зарађује готово 300 милиона евра годишње – наводи Владимир Марић.

А сиреви српских произвођача, које смо некада куповали као фету, остали су у имену без ове одреднице, па их у радњама налазимо као „шабачка”, „сомборска”.

„Лашки ризлинг с Велике Мораве

– Кад су Американци открили минералну воду „евијан”, тражили су количине које произвођач није могао да испуни. Онда се удружила група произвођача, испунили су квоту и задовољили тражњу. Јасно, флаша и налепница, све је било јединствено. У време некадашње Југославије, једном угледном енглеском увознику вина јако се допао словеначки „лашки ризлинг”. Захтеване количине биле су, за наше појмове, ван памети, али и одлична цена. Исто као и Французи, удружили су се наши произвођачи те сорте вина и све би било у реду да српски, код испоруке, нису ставили налепницу: „Laski Riesling from Big Morava”. Посао је пропао. Нажалост, могао бих да набројим пуно таквих случајева, да говорим о извозном аранжману „југа” на америчко тржиште, наших тенкова Т-84 Кувајту и другим арапским земљама – вели Лончар.

Ко се богати на нашем „безименом меду?

– Углед робне марке или жига битно утиче на понашање крајњег потрошача, јасно и увозника и дистрибутера, а то се наравно одражава и на малопродајну цену. Разједињени произвођачи у Србији не желе да буду тога свесни. На пример, у једном телевизијском прилогу су приказали и хвалили предузимача који је откупио мед од индивидуалних произвођача, без посебних контролних функција, сипао у бачве од по 200 литара и тако извезао на тржиште Немачке, наводно зарадивши и до осам пута више него што би се добило појединачном продајом. Чак и да је то била истина, мед у ринфузи (у бачви) је полупроизвод који се затим пресипа у ситна паковања (за хотелијере и угоститеље) и комерцијална (тегле од 375 г и 750 г за трговачку мрежу). Колико је тек зарадио тај увозник, који је препакивао наш мед? – пита се Жозеф Лончар.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Champagne, Champagne i "Champagne"
Французи веома агресивно штите своје пенушаво вино champagne, шампањац. Иду дотле да су чак забранили становницима швајцарског села Champagne да под тим именом, које су вековима користили, продају своје мизерне количине непенушавог белог вина. На слепим пробама, пак, често су пенушава вина из других земаља боље оцењена од француских.
Sreten
Feta sirevi nisu popularni na zapadu niti im je cena bas velika a koriste se uglavnom za salate i imenovani kao takvi. Mogu se naci na policama svuda ali u "moru" sireva kao sto je nas Pirotski kackavalj. Dobre 2/3 tih kackavalja na zapadu nisu ni priblizno kvalitetni i ukusni kao Pirotski kackavalj. Verujem da bi Pirotski kackavalj mogao naci dobro trziste na zapadu u pocetku u supermarketima ali eventulno nasao i mesto u specijalizovanim prodavnicama sireva jer je zaista u rangu sa najboljim.
Stanislav St.
Problem srpskih "brendova" je što se ne drži standardni kvalitet. Čim se brend "probije" krene se sa ošljarenjem i "uštedama". Jajarenje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.