Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: SRPSKI BRENDOVI

Imamo adute za svetsko tržište

Nažalost, nemamo strategiju da zaštitimo ono najbolje čime se naša zemlja ponosi i što podiže njen ugled u inostranstvu i ne umemo na tim proizvodima ili manifestacijama da zaradimo
Најбоља вина се чувају у бачвама, али извозе у боцама (Фотографије Н. Марјановић/А. Васиљевић)

Kad pitamo strane turiste, privrednike, ljubitelje sporta, umetnosti ili dobre hrane na šta pomisle kad čuju ime naše zemlje, najčešći odgovori su: Novak Đoković, „Egzit”, Guča, „Fest”, ali i leskovački roštilj, rakija šljivovica, domaće slatko, pirotski ćilimi, džemperi iz Sirogojna. Sve su to poznati srpski brendovi, ono čime se ponosimo i razlikujemo od drugih.

Termin „brend”, međutim, u srpskom jeziku, pa ni u našem zakonodavstvu, ne postoji.

– Postoje robna marka, žig, poznata robna marka i nesumnjivo poznata robna marka. Proizvodi kao srpski pasulj, srpska kobasica, srpski med ili srpska malina su generički nazivi koji se ne mogu zaštititi. Mogla bi se, recimo, zaštititi vrsta meda nazvana „naš med” kao robna marka, i pod tim imenom da se udruže zainteresovani proizvođači koji bi poštovali određene tehnološke standarde i sistem kontrole proizvodnje i kvaliteta. Siguran sam da bi to kupci prihvatili, naročito inostrani, i plaćali odgovarajuću cenu. I potrošači, i proizvođači, i država kroz njene tržišne mehanizme, imali bi koristi – uveren je Žozef Lončar, član komisija za marketing i za zaštitu intelektualne svojine Međunarodne trgovinske komore, čije je sedište u Parizu, a Srbija je jedna od država osnivača.

Leskovački domaći ajvar je zaštićen na domaćem i stranom tržištu(Foto A. Vasiljević)

Žig kao zaštita

Pošto, dakle, brend nije pravna kategorija, on se ne može zakonski zaštititi, ali mogu robna i uslužna marka, odnosno žig, kao i oznaka geografskog porekla koje vidimo na određenim proizvodima.

Šta ta zaštita podrazumeva? Šta je potrebno za nacionalnu i međunarodnu registraciju žiga, koliko to košta, objašnjava Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

– Žigovi i oznake geografskog porekla su znakovi razlikovanja koje privrednici koriste u prometu i njima obeležavaju svoje proizvode. Žig je pravno zaštićen znak i služi razlikovanju istovrsne robe i usluga koji potiču od različitih proizvođača. Na primer, na našem tržištu postoji veći broj mineralnih voda, i kako bi svoju učinili prepoznatljivom, proizvođači je obeležavaju žigom: „akva viva”, „knjaz miloš”, „voda vrnjci” i tako dalje. Od trenutka kada neko stekne žig, niko više osim njega ne može taj znak da koristi, dakle možemo da proizvodimo vodu i da je stavimo na tržište, ali ne smemo da je obeležimo nekim od gore pomenutih žigova. Da bismo zakonito koristili tuđi žig, potrebna nam je dozvola njegovog nosioca, a ta dozvola se zove licenca žiga – navodi Marić.

Funkcija žiga je, dodaje, slična funkciji ličnog imena: kao što se ljudi u jednom društvu razlikuju po svojim imenima, tako se i roba i usluge u prometu razlikuju po svojim žigovima. Za dobijanje žiga potrebno je podneti prijavu Zavodu za intelektualnu svojinu i zatražiti njegovu zaštitu.

– Podnosilac prijave postaje nosilac žiga, odnosno njegov vlasnik, ali žig je teritorijalno pravo koje će važiti samo u Srbiji. Ukoliko neko želi da svoj žig zaštiti i u inostranstvu, on ima dve mogućnosti: da u svakoj od tih zemalja ponaosob podnese prijavu i zatraži zaštitu za svoj žig ili da kad podnese prijavu žiga Zavodu za intelektualnu svojinu u isto vreme zatraži i njegovu međunarodnu zaštitu. Ta opcija je mnogo jeftinija, brža i jednostavnija. Podnosilac, na primer, zatraži da se njegov žig zaštiti u Bosni i Hercegovini, Ruskoj Federaciji, Grčkoj i Španiji. Zavod pošalje tu prijavu u Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu u Ženevi, koja je prosledi u naznačene zemlje. Onda te zemlje imaju godinu dana da odluče da li zaštitu priznaju ili ne. Kada odluče, o tome izdaju obaveštenje na internetu – navodi naš sagovornik.

Imena porekla

Ono što je u priči o nacionalnim brendovima mnogo zanimljivije i aktuelnije, međutim, odnosi se na oznake geografskog porekla. Naime, u javnosti se često govori o tome kako Srbija ima odličan med, najbolje maline i šljive, vrhunsko vino i da su to „naši izvozni brendovi”. Ali ovi proizvodi se kao takvi ne mogu zaštititi. Zato se proizvođači, pojedinačno ili udruženi, obraćaju Zavodu za intelektualnu svojinu da ustanovi oznaku geografskog porekla.

– Oznake geografskog porekla su način da zemlja zaštiti svoje „nacionalne brendove”. Postoje dve vrste: imena porekla i geografske oznake. Imena porekla se u javnosti najčešće poistovećuju s „nacionalnim brendovima”. U najkraćem, ime porekla je geografski naziv nekog regiona ili mesta odakle potiče određeni proizvod koji, zahvaljujući upravo činjenici da je odatle, poseduje neke jedinstvene karakteristike koje nema nijedan drugi proizvod te vrste. Ima mnogo ćilima na ovom svetu, ali samo je jedan pirotski ćilim, ima mnogo vrsta malina, ali samo je jedna ariljska malina. Svojstva takvog proizvoda i njegov kvalitet isključivo su određeni geografskim poreklom, a proizvodnja i prerada takođe moraju da se odvijaju na datom geografskom području – kaže Marić.

Šljivovica, srpska rakija čuvena u svetu (Foto A. Vasiljević)

Proizvođači u elaboratu, koji se uz prijavu podnosi, navode šta je to što njihov proizvod čini posebnim, jedinstvenim, različitim od istovrsnih proizvoda iz drugih regiona, kao i kako se kontroliše njegov kvalitet. Najvažnije je dokazati da su te posebne karakteristike direktna posledica mikro ili makro klimatskih uslova koji vladaju na datom području, veštine ljudi, njihovih tradicionalnih znanja.

Za oznaku geografskog porekla plaća se taksa u iznosu od 8.210 dinara, a za sticanje svojstva njenog ovlašćenog korisnika 16.470 dinara.

Oznaka geografskog porekla i žigovi su i izvrsno marketinško sredstvo.

– Koristiti oznaku geografskog porekla je pravo i privilegija, ali i obaveza za svakog ko je rešen da je koristi. Zauzvrat, kad potrošač vidi proizvod označen geografskim poreklom, on neće moći da kaže: „Ko zna šta mi prodaju?” U tome je taj veliki potencijal, to je razlog zašto proizvodi s označenim geografskim poreklom najčešće imaju veću tržišnu cenu od drugih srodnih proizvoda – objašnjava Marić.

Primeri oznaka geografskog porekla iz sveta su tekila, feta-sir, šampanjac, cejlonski čaj. U Srbiji ima 79 registrovanih oznaka geografskog porekla, među kojima su zlatarski sir, leskovački domaći ajvar, fruškogorski lipov med, pirotski ćilim, futoški kupus, vrbički beli luk...

Dobro ime je najskuplje ulaganje

Prema jednoj od marketinških definicija, brend može biti bilo šta ili bilo ko – od proizvoda i usluge do kompanije, manifestacije, grada, osobe pa i neke nacionalne osobine – a kad stekne status brenda, stiče i dodatnu vrednost koja daleko nadmašuje realnu. Na primer, astronomska cena tašne „Luja Vitona” ili najnovijeg „Eplovog” ajfona ne obuhvata samo troškove dizajna, materijala i izrade, već i „imidž” firme koja ih je plasirala na tržište. Kompanije koje poseduju jake brendove na međunarodnom tržištu vrede milijarde dolara, mnogo više nego kad se sabere vrednost njihovih fabrika, mašina i druge imovine, pa je zato razumljivo i što su kupci spremni da plate za takvu firmu basnoslovnu sumu, čak i kad je pred bankrotom, jer oni ne kupuju njene trošne hale i zastarelu tehnologiju – nego njeno ime. To ime, taj imidž, obično se stvara dugo i mukotrpno, ponekad je potrebno i malo sreće, a najvažnije je pozitivno osećanje ljudi kad pomisle na omiljeni brend. Oni veruju da on predstavlja ono najbolje na tržištu među konkurentima i upravo zato mu ostaju verni.

I zlatarski sir je jedan od srpskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla (Foto A. Vasiljević)

Kako su Grci zaštitili fetu

Najpoznatiji spor u svetu koji se ticao oznaka geografskog porekla odnosio se na grčki feta-sir. Već osam hiljada godina narodi istočnog Mediterana proizvode sir od mešavine kozjeg i ovčijeg mleka, koji danas znamo pod tim imenom. Međutim, Grci su tridesetih godina prošlog veka ustanovili standarde njegove proizvodnje i kao oznaku porekla zaštitili su ga 1988. godine. Ali, samo na domaćem tržištu, ne i van granica Grčke.

– Danska, Francuska, Velika Britanija i Nemačka dominirale su evropskim tržištem fete i razume se, grčki proizvođači su zbog toga trpeli štetu. Međunarodni spor koji se tim povodom poveo završio se u korist Grčke. To je osnovni smisao oznaka geografskog porekla: pravna zaštita u zemlji i inostranstvu. Danas izvoz feta-sira, u čijoj proizvodnji učestvuju desetine hiljada ljudi, čini 86 odsto izvoza svih grčkih sireva, od čega Grčka zarađuje gotovo 300 miliona evra godišnje – navodi Vladimir Marić.

A sirevi srpskih proizvođača, koje smo nekada kupovali kao fetu, ostali su u imenu bez ove odrednice, pa ih u radnjama nalazimo kao „šabačka”, „somborska”.

„Laški rizling s Velike Morave

– Kad su Amerikanci otkrili mineralnu vodu „evijan”, tražili su količine koje proizvođač nije mogao da ispuni. Onda se udružila grupa proizvođača, ispunili su kvotu i zadovoljili tražnju. Jasno, flaša i nalepnica, sve je bilo jedinstveno. U vreme nekadašnje Jugoslavije, jednom uglednom engleskom uvozniku vina jako se dopao slovenački „laški rizling”. Zahtevane količine bile su, za naše pojmove, van pameti, ali i odlična cena. Isto kao i Francuzi, udružili su se naši proizvođači te sorte vina i sve bi bilo u redu da srpski, kod isporuke, nisu stavili nalepnicu: „Laski Riesling from Big Morava”. Posao je propao. Nažalost, mogao bih da nabrojim puno takvih slučajeva, da govorim o izvoznom aranžmanu „juga” na američko tržište, naših tenkova T-84 Kuvajtu i drugim arapskim zemljama – veli Lončar.

Ko se bogati na našem „bezimenom medu?

– Ugled robne marke ili žiga bitno utiče na ponašanje krajnjeg potrošača, jasno i uvoznika i distributera, a to se naravno odražava i na maloprodajnu cenu. Razjedinjeni proizvođači u Srbiji ne žele da budu toga svesni. Na primer, u jednom televizijskom prilogu su prikazali i hvalili preduzimača koji je otkupio med od individualnih proizvođača, bez posebnih kontrolnih funkcija, sipao u bačve od po 200 litara i tako izvezao na tržište Nemačke, navodno zaradivši i do osam puta više nego što bi se dobilo pojedinačnom prodajom. Čak i da je to bila istina, med u rinfuzi (u bačvi) je poluproizvod koji se zatim presipa u sitna pakovanja (za hotelijere i ugostitelje) i komercijalna (tegle od 375 g i 750 g za trgovačku mrežu). Koliko je tek zaradio taj uvoznik, koji je prepakivao naš med? – pita se Žozef Lončar.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Champagne, Champagne i "Champagne"
Французи веома агресивно штите своје пенушаво вино champagne, шампањац. Иду дотле да су чак забранили становницима швајцарског села Champagne да под тим именом, које су вековима користили, продају своје мизерне количине непенушавог белог вина. На слепим пробама, пак, често су пенушава вина из других земаља боље оцењена од француских.
Sreten
Feta sirevi nisu popularni na zapadu niti im je cena bas velika a koriste se uglavnom za salate i imenovani kao takvi. Mogu se naci na policama svuda ali u "moru" sireva kao sto je nas Pirotski kackavalj. Dobre 2/3 tih kackavalja na zapadu nisu ni priblizno kvalitetni i ukusni kao Pirotski kackavalj. Verujem da bi Pirotski kackavalj mogao naci dobro trziste na zapadu u pocetku u supermarketima ali eventulno nasao i mesto u specijalizovanim prodavnicama sireva jer je zaista u rangu sa najboljim.
Stanislav St.
Problem srpskih "brendova" je što se ne drži standardni kvalitet. Čim se brend "probije" krene se sa ošljarenjem i "uštedama". Jajarenje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.