Дама у високом бизнису

Некада преводилац у Уједињеним нацијама а данас директорка и власница козметичке куће „Аура”, Мила Литвињенко недавно је за свој рад добила признање Удружења пословних жена за „Жену змаја 2007. године”. Већ први сусрет са овом отменом и женственом дамом, која је у свет бизниса закорачила после посете сајма козметике у Болоњи, уверава да ову титулу – „жена змај” – заслужно носи. Изглед модерне и урбане менаџерке употпуњава и мотор којим иде на посао и непоколебљив став победника. Насмејана и срдачна,

истиче да не прихвата ривалство међу женама, већ сарадњу и међусобну подршку.

– У то време сам радила у приватној фирми која се бавила хемикалијама. На сајму сам се сасвим случајно затекла у одељењу где је смештена амбалажа. Лепота и дизајн бочица су ми се изузетно свидели и у моменту се родила идеја. Одмах сам се распитала ко се у Србији бави козметиком, а пошто је то било време ембарга и није било увозне робе, појавио се слободан простор, сећа се својих почетака Мила Литвињенко

Да ли сте имали препреке у пословању само зато што сте жена?

– У почетку је неким људима било тешко да ме доживе као директорку, јер када се каже „директорка”, најчешће се очекује особа педесетих година, која је запуштена и неодољиво подсећа на Милку Планинц. Ја носим штикле и имам дугачке нокте, али то не значи да не знам да скувам ручак или да водим састанак. Напротив. Док не проговорим можда код неких и постоји усмеравање пажње на визуелно, али после првих неколико реченица, све дође на своје место. Познато је да самим тим што сте жена, треба више да се доказујете. Жене су истрајне, упорне и спремне да чекају резултате свог рада годинама, за разлику од мушкараца који очекују да им се уложени новац врати колико сутра. Заговорник сам става да жена не треба да буде само супруга и мајка већ и да има своја интересовања (ван куће) и да ради на себи. Тек онда је комплетна. Уз добар баланс могуће је ускладити и породицу и посао. Најважнија је храброст да не будемо кукавице и да цео живот живимо туђи живот.

Да ли сматрате да Вам је било теже да се изборите у свету бизниса у коме још суверено владају мушкарци?

– Људи не морају да вас воле, али треба да Вас поштују, а то се постиже квалитетним и преданим радом. Ауторитет се задобија показаним способностима и оствареним циљевима, а не викањем. За мене не постоји посао који ми је стран. Када су просторије фирме страдале за време бомбардовања, заједно са својим радницима скупљала сам стакло и обнављала зграду. Успешна предузетница мора у свему да буде пример запосленима, мора да поштује њихов рад, а онда јој је поштовање узвраћено. Када сам ушла у приватни посао и запослила друге људе, схватила сам колику имам одговорност за сваку пословну одлуку коју доносим, јер се сваки потез односи и на њихове породице.

Да ли сте икада посумњали у сопствене способности због неповољног реаговања окружења?

– За жене је карактеристично да имају мањак самопоуздања. Саставни део моје личности је и самокритичност. Иако не показујем, често се питам да ли сам правилно поступила и да ли је могло боље. Свесна сам да када се донесе одлука иза ње мора да се стоји. У „Аури” радимо тимски. Највиши менаџмент чини осам особа и све одлуке доносимо заједно. Било би сувише лоше да сам само ја увек у праву. Ја изађем са предлогом, али ако неко има боље решење, увек о њему размислим. Ако се испостави да је боље, не видим разлог да не прихватим.

Да ли сматрате да жене у Србији имају једнаке могућности за напредовање као и мушкарци или се још фаворизује напредовање по „мушкој линији”?

Иако има помака, још је присутан „мушки менаџерски клан” на највишим руководећим местима. Јер, када се бира ко ће још ући у топ менаџмент, који углавном чине мушкарци, има се у виду да ли се са том особом могу гледати утакмице, ићи на фудбал или пити пиво. Будући да то жене најчешће не раде, оне не представљају погодно друштво, а самим тим теже и спорије напредују.

Иако у вашој фирми углавном раде жене, мушкарци су продавци. Према којим критеријумима сте извршили поделу послова?

За разлику од жена које имају грижу савести када мужу не спреме ручак или са децом не ураде домаћи задатак, мушкарци могу дуже да одсуствују од куће, издржљивији су и воле да путују. Зато најчешће и обављају послове комерцијалисте. На основу једанаестогодишњег искуства могу да кажем да су жене истрајне, посвећене и да посао увек доведу до краја. Оне не раде само за материјалну награду већ им је значајнија духовна сатисфакција и осећај да вреде.

Које особине сматрате пресудним за посао којим се бавите?

– Истрајност и марљивост.

Шта сматрате највећим личним и професионалним успехом?

– Када је реч о професионалном плану, то је „Аура”, која је од идеје постала дело. Приватно сам срећна што имам ћерку која има двадесет година и што сам упркос свему успела да останем своја.