Dama u visokom biznisu

Nekada prevodilac u Ujedinjenim nacijama a danas direktorka i vlasnica kozmetičke kuće „Aura”, Mila Litvinjenko nedavno je za svoj rad dobila priznanje Udruženja poslovnih žena za „Ženu zmaja 2007. godine”. Već prvi susret sa ovom otmenom i ženstvenom damom, koja je u svet biznisa zakoračila posle posete sajma kozmetike u Bolonji, uverava da ovu titulu – „žena zmaj” – zaslužno nosi. Izgled moderne i urbane menadžerke upotpunjava i motor kojim ide na posao i nepokolebljiv stav pobednika. Nasmejana i srdačna,

ističe da ne prihvata rivalstvo među ženama, već saradnju i međusobnu podršku.

– U to vreme sam radila u privatnoj firmi koja se bavila hemikalijama. Na sajmu sam se sasvim slučajno zatekla u odeljenju gde je smeštena ambalaža. Lepota i dizajn bočica su mi se izuzetno svideli i u momentu se rodila ideja. Odmah sam se raspitala ko se u Srbiji bavi kozmetikom, a pošto je to bilo vreme embarga i nije bilo uvozne robe, pojavio se slobodan prostor, seća se svojih početaka Mila Litvinjenko

Da li ste imali prepreke u poslovanju samo zato što ste žena?

– U početku je nekim ljudima bilo teško da me dožive kao direktorku, jer kada se kaže „direktorka”, najčešće se očekuje osoba pedesetih godina, koja je zapuštena i neodoljivo podseća na Milku Planinc. Ja nosim štikle i imam dugačke nokte, ali to ne znači da ne znam da skuvam ručak ili da vodim sastanak. Naprotiv. Dok ne progovorim možda kod nekih i postoji usmeravanje pažnje na vizuelno, ali posle prvih nekoliko rečenica, sve dođe na svoje mesto. Poznato je da samim tim što ste žena, treba više da se dokazujete. Žene su istrajne, uporne i spremne da čekaju rezultate svog rada godinama, za razliku od muškaraca koji očekuju da im se uloženi novac vrati koliko sutra. Zagovornik sam stava da žena ne treba da bude samo supruga i majka već i da ima svoja interesovanja (van kuće) i da radi na sebi. Tek onda je kompletna. Uz dobar balans moguće je uskladiti i porodicu i posao. Najvažnija je hrabrost da ne budemo kukavice i da ceo život živimo tuđi život.

Da li smatrate da Vam je bilo teže da se izborite u svetu biznisa u kome još suvereno vladaju muškarci?

– Ljudi ne moraju da vas vole, ali treba da Vas poštuju, a to se postiže kvalitetnim i predanim radom. Autoritet se zadobija pokazanim sposobnostima i ostvarenim ciljevima, a ne vikanjem. Za mene ne postoji posao koji mi je stran. Kada su prostorije firme stradale za vreme bombardovanja, zajedno sa svojim radnicima skupljala sam staklo i obnavljala zgradu. Uspešna preduzetnica mora u svemu da bude primer zaposlenima, mora da poštuje njihov rad, a onda joj je poštovanje uzvraćeno. Kada sam ušla u privatni posao i zaposlila druge ljude, shvatila sam koliku imam odgovornost za svaku poslovnu odluku koju donosim, jer se svaki potez odnosi i na njihove porodice.

Da li ste ikada posumnjali u sopstvene sposobnosti zbog nepovoljnog reagovanja okruženja?

– Za žene je karakteristično da imaju manjak samopouzdanja. Sastavni deo moje ličnosti je i samokritičnost. Iako ne pokazujem, često se pitam da li sam pravilno postupila i da li je moglo bolje. Svesna sam da kada se donese odluka iza nje mora da se stoji. U „Auri” radimo timski. Najviši menadžment čini osam osoba i sve odluke donosimo zajedno. Bilo bi suviše loše da sam samo ja uvek u pravu. Ja izađem sa predlogom, ali ako neko ima bolje rešenje, uvek o njemu razmislim. Ako se ispostavi da je bolje, ne vidim razlog da ne prihvatim.

Da li smatrate da žene u Srbiji imaju jednake mogućnosti za napredovanje kao i muškarci ili se još favorizuje napredovanje po „muškoj liniji”?

Iako ima pomaka, još je prisutan „muški menadžerski klan” na najvišim rukovodećim mestima. Jer, kada se bira ko će još ući u top menadžment, koji uglavnom čine muškarci, ima se u vidu da li se sa tom osobom mogu gledati utakmice, ići na fudbal ili piti pivo. Budući da to žene najčešće ne rade, one ne predstavljaju pogodno društvo, a samim tim teže i sporije napreduju.

Iako u vašoj firmi uglavnom rade žene, muškarci su prodavci. Prema kojim kriterijumima ste izvršili podelu poslova?

Za razliku od žena koje imaju grižu savesti kada mužu ne spreme ručak ili sa decom ne urade domaći zadatak, muškarci mogu duže da odsustvuju od kuće, izdržljiviji su i vole da putuju. Zato najčešće i obavljaju poslove komercijaliste. Na osnovu jedanaestogodišnjeg iskustva mogu da kažem da su žene istrajne, posvećene i da posao uvek dovedu do kraja. One ne rade samo za materijalnu nagradu već im je značajnija duhovna satisfakcija i osećaj da vrede.

Koje osobine smatrate presudnim za posao kojim se bavite?

– Istrajnost i marljivost.

Šta smatrate najvećim ličnim i profesionalnim uspehom?

– Kada je reč o profesionalnom planu, to je „Aura”, koja je od ideje postala delo. Privatno sam srećna što imam ćerku koja ima dvadeset godina i što sam uprkos svemu uspela da ostanem svoja.