Уво се не лечи у апотеци
Летње температуре неповољно делују на читав организам па и на грло. Топлота исушује ждрело, а сува слузокожа је подложнија деловању вируса и бактерија. Многи се питају како ови изазивачи запаљења уопште доспевају на слузокожу када у њиховој близини није било особа које кијају и кашљу?
По речима др Гордане Николајевић, специјалисте за уво, грло и нос у Дому здравља „Вождовац“, ови микроби су стално присутни на слузокожи носа и ждрела и у, за њих погодним условима, изазивају запаљење. Један од услова је пад имунитета који може да настане услед прекомерног сунчања, топлотног удара и сунчанице. Ипак, летња запаљења грла најчешће настају као последица узимања хладних пића и намирница, као и претераним расхлађивањем клима уређајима. То не значи да не треба пити хладне сокове, већ то чинити постепено да би се загрејали до температуре тела пре него што прођу кроз грло. Сладолед на штапићу ваља полако лизати или помало узимати кашичицом, а хладне сокове испијати у малим гутљајима.
Хладноћа прија вирусима
Нагло расхлађивање освежава прегрејан организам, објаснила је наша саговорница, али хладноћа погодује размножавању вируса. Запаљење ждрела најчешће почиње као вирусно, са гребањем и црвенилом грла, а пролази спонтано или напредује у бактеријско. Вируси, наравно, објашњава докторка Николајевић, не изазивају гнојна запаљења, али својим неповољним деловањем на слузокожу стварају услове за њихово размножавање. Запаљење грла обично почиње у горњим деловима ждрела који су у носу, а затим се спушта ниже. Може да се заустави било где и да захвати околне органе. Уме да се прошири на синусне шупљине, и да се преко Еустахијеве тубе из грла преносе у средње уво. Уколико се спусти још ниже, ствара услове за гнојно запаљење крајника или ангину. Најтежа компликација запаљења грла је апсцес (гнојна накупина иза крајника која захвата и мека ткива ждрела) која је најчешће у летњим месецима.
Како разликовати бактеријска од вирусних запаљења? Блаже вирусне упале прати повишена температура до 37,5 степени. Лечи се одмарањем, узимањем лимунада, чајева, воћа. Међутим, када температура прелази 38 степени и траје дуже од 24 часа највероватније је реч о бактеријској инфекцији. Бол при гутању је тада јачи, а понекад су и повећане лимфне жлезде на врату.
Опасност за грло су и клима уређаји и вентилатори који расхлађују увек исти део главе. Могу да изазову запаљење грла и трокраког живца на лицу и то оне гране која инервише очни капак и мишиће лица (nervus facialis). Ово запаљење нерва се дуго лечи (медикаментима око месец дана), а затим се примењује и физикална терапија. Зато је важно, саветује наша саговорница, расхладне уређаје поставити тако да се омогући индиректно расхлађивање.
Докторка Николајевић препоручује да у случају јачег запаљења грла болесник затражи од свог лекара упут за лабораторију и одмах уради анализу крви и брис грла и носа. Истог дана треба отићи и специјалисти за уво грло и нос који ће на основу клиничког налаза преписати лек, а када стигну лабораторијски резултати по потреби кориговати терапију. Овим распоредом прегледа брже се долази до лека који је најефикаснији.
Инфекције ува су такође честе у летњем периоду. Први знаци запаљења су ослабљен слух и бол којима је два дана раније претходила блага кијавица и гребање у ждрелу. Ова наглувост се не препознаје као запаљење ува, већ се осећа као да је уво запушено од накупљене слушне масти. Тада без одлагања треба отићи лекару.
Самолечење продужава болест
Највећа грешка је настојање да се уво отпуши стављањем народних лекова у ушни канал, упозорава наша саговорница. Чуваркућа је на општини Вождовац као нигде у Србији, најраспрострањенији народни лек за лечење бола у уву и то независно од образовања, износи она своја искуства. Не само да се у уво цеди сок од ове саксијске и баштенске биљке, већ се изгњечена, са свим влакнима увлачи у уво. Лепљива биљка добро пријања уз зидове ушног канала, а будући да је изврсна храна за микробе, врло брзо изазива бактеријска и гљивична запаљења. Осим тога, може и механички да оштети бубну опну и изазове озбиљне компликације у средњем уву.
Од наше саговорнице сазнајемо да се лечење бактеријске инфекције ува увек допуњује и противгљивичним лековима. Узимањем антибиотика уништавају се бактерије, природни непријатељи гљивица, па се на бактеријску може надовезати гљивична инфекција. Упала ува зависи и од pH, будући да се гљивице брже размножавају када су кожа и слузокожа киселије. Поновљене гљивичне упале зато захтевају корекцију исхране која подразумева смањени унос шећера, слаткиша и других угљених хидрата, пре свега теста и пекарских производа. Овом запаљењу нарочито су склони дијабетичари.
Гљивично запаљење једнако је опасно као и бактеријско. Самолечење ува стављањем капи „дексаметазона” са неомицином може да погорша гљивично запаљење, упозорава докторка Николајевић. Овај лек у облику течности уклања бактерије, али истовремено кваси уво, а влажна и топла средина убрзава размножавање гљивица.
Лети је изузетно честа инфекција ува код деце која се купају у малим пластичним базенима. Вода није узрок овог запаљења, већ настојање родитеља да штапићима одстране воду из дечијих ушију. Овим поступком на овлаженој кожи спољашњих ушних канала настају ситне повреде у које се уселе бактерије или гљивице и изазивају запаљење. Купање у великим базенима такође није изазивач инфекција.
Наша саговорница саветује да се после купања на плажи, обавезно истуширамо слатком водом, а уво пажљиво осушимо танком памучном марамицом, без дубоког увлачења у ушни канал да се расквашена кожа не би огребала. Осим тога, упозорава наша саговорница, ушну маст (церумен) не би требало уклањати, јер је веома корисна. Она облаже ушни канал, штити га од микроба и побољшава чујност. Неспретним покушајима да се њен вишак уклони, церумен може да се потисне на дно ушног канала, затвори га и доведе до привременог губитка слуха. Хидроген за уклањање вишка ушне масти не сме бити јачи од 0,3 одсто. Јача концентрација може да изазове пуцање бубне опне, што то се и догађа када се грешком, раствор од 0,3 одсто замени тропроцентним хидрогеном.
За лечење запаљења ува се не би требало упутити у апотеку, јер без лекарског прегледа и лабораторијских налаза инфекција може да траје дуже и да се компликује. Докторка Гордана Николајевић која се са компликацијама самолечења сусреће у свакодневној пракси, апелује и на фармацеуте да не издају капи или друге лекове за уво без лекарског рецепта или извештаја специјалисте.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


