Таблица по глави становника

Блиндирана возила и оклопни транспортери специјалних косовских полицијских снага Росу од 20. септембра на северу обезбеђују спровођење одлуке приштинских власти о замени српских регистарских таблица.

Голоруки српски народ изашао је на позив потпредседника Српске листе из својих дворишта и у организованој колони од око 400 возила кренуо ка прелазима Јариње и Брњак, где су блокирали све прилазне путеве.

С друге стране границе, или административе линије између Србије и Косова, Војска Србије, у повишеном степену приправности, поставила је четири оклопна возила у близини Јариња, дуж пута према Рашки. Српски министар одбране у друштву руског амбасадора обишао је положаје ВС у близини границе, а дан касније прелазе су посетили и војни аташеи САД и Канаде.

Напето је на линији између две Србије: централне и јужне провинције. Када би неко догађаје тумачио у складу с преамбулом српског Устава, помислио би да прети грађански рат.

На земљи борна кола и дуге цеви, на небу ловци и хеликоптери. Званичници ЕУ, НАТО и амбасадори Квинте у Београду хорски траже деескалацију кризе. То им је радна обавеза без обзира што се директни актери спора оглушују. Засад. После неколико дана премишљања, Кфор је повећао патролирање у близини прелаза.

Борба за суверенитет неочекивано се спустила до нивоа аутомобилских регистрација. Споразум око таблица, постигнут 2011, а потом обновљен 2016, превиђа да се на уласку у Србију скидају таблице с ознаком РКС, а возачи добијају пробне на рок од 60 дана уз таксу од пет евра. Предвиђа се и укидање српских таблица с ознакама градова на Косову и пререгистрација ових возила на РКС или КС.

Важење споразума истекло је 15. септембра, што значи да је ад акта стављен члан по коме је тек требало да се реши да ли и Приштина има право да издаје пробне таблице за око 9.500 аутомобила који се возе Косовом са српским таблицама.

Приштина је одмах прибегла реципроцитету: ознаке на возилима из централне Србије на граници се мењају за пробне таблице на којима пише РКС и добијају се на рок од 60 дана уз доплату од пет евра. Србима из четири општине са севера одузимају се таблице издате у Србији, а не на Косову, како налаже споразум из 2011. године.

Када је кренуло заоштравање, Приштина је преко ЕУ понудила компромис: да се не одузимају српске таблице с Косова, али да возила из централне Србије морају да узимају пробне косовске таблице. Росу би се одмах повукао. Александар Вучић је одбио предлог: „Ми тражимо да се повуку без њихових услова.” Потом је одбио и предлог да Кфор замени Росу. Да ли је ишта понудио, није познато.

Пошто тешко да може да брани право на реципроцитет, Београд се с питања ауто-таблица брзо пребацио на осам година неиспуњену обавезу Приштине да по Бриселском споразуму формира Заједницу српских општина.

Вучић међународној заједници поручује: или ћете да спроводите Бриселски споразум и да „уразумите неразумне, или немојте да нас замајавате”. „Тражићемо одговор месец дана, а њихово ћутање биће нам јасан одговор да Бриселски споразум више не постоји.”

Свако се држи своје нарације.

Питање регистарских таблица је давно могло да буде решено. Није ништа сложеније од позивног телефонског броја. Али, уместо да тражи решење, Албин Курти је само чекао да добије прилику за унилатералну акцију пропраћену помпезном демонстрацијом силе која његовим бирачима шаље поруку да је он неприкосновени владар целовитости републике Косово, суверенитета и територијалног интегритета.

Вучић је узвратио слањем „мигова” и борбених возила. Док се пажљиво чувао да Војска Србије не прекрши одредбе Кумановског споразума, председник се трудио да његова порука српској јавности не буде мање убедљива него Куртијева.

Београд и Приштина пред међународном заједницом троше тоне речи покушавајући да увере да су за дијалог и решење косовског спора, понављају да нису за замрзнути конфликт иако морају да знају да свако нерешено питање доприноси његовом стављању на лед.

Проблем с регистарским таблицама необорива је потврда какав конфликтни потенцијал имају и мала питања када их се прихвате љутити политичари уверени да све држе под својом контролом. Шта да је неко из Росу био лак на обарачу док је слушао шта му Срби говоре? Шта да се малтретирани Србин вратио кући и узео пиштољ? Поигравање с ватром.

Неће, ваљда, бити ништа. То се само лидери у Београду и Приштини јуначе пред својим народима и скупљају предизборне поене у класичној балканској предизборној мелодрами. Не размишљају они о нормализацији већ о сопственом рејтингу. Пошто су двојица најодговорнијих што дијалог храмље рекли шта су имали, сада је техничко питање како ће сачувати образ и ко ће се први окренути и вратити на своју страну.

Да ли је Београд могао једнострано да укине одлуку о обавезној замени РКС таблица? Могао је, и стекао би поен у Бриселу. Да ли је реципроцитет морао да се обезбеђује провокативним и потенцијално опасним слањем Росу на север Косова? Наравно да није.

Требало је преговарати. Европска унија понавља да је слобода кретања једна од њених темељних вредности и да се од Београда и Приштине очекује да промовишу ту слободу . Да се бриселске бирократе тиме озбиљније баве, Косову би обезбедиле визну либерализацију, а Београд би охрабривале да укине пробне таблице па да Албанци с Косова могу слободно да путују Србијом, а не да шрафцигерима мењају таблице – што сада морају да раде и Срби. Не делује као промоција слободе кретања. Ствар је кренула потпуно наопаким током, али то је српско-косовска стварност.

Испоставља се да људи имају своје потребе. Срби с Косова, али и они из централне Србије који из разних разлога иду на Косово, не желе да буду гурнути у изолацију. Прихватају нове приштинске прописе.

За првих осам дана откако је ступила на снагу одлука Приштине о увођењу пробних РКС таблица, на целом Косову издато је укупно 10.110 таквих пробних ознака. Људима је важније да се слободно крећу од тога чије ће таблице да окаче на аутомобиле.