Tablica po glavi stanovnika

Blindirana vozila i oklopni transporteri specijalnih kosovskih policijskih snaga Rosu od 20. septembra na severu obezbeđuju sprovođenje odluke prištinskih vlasti o zameni srpskih registarskih tablica.

Goloruki srpski narod izašao je na poziv potpredsednika Srpske liste iz svojih dvorišta i u organizovanoj koloni od oko 400 vozila krenuo ka prelazima Jarinje i Brnjak, gde su blokirali sve prilazne puteve.

S druge strane granice, ili administrative linije između Srbije i Kosova, Vojska Srbije, u povišenom stepenu pripravnosti, postavila je četiri oklopna vozila u blizini Jarinja, duž puta prema Raški. Srpski ministar odbrane u društvu ruskog ambasadora obišao je položaje VS u blizini granice, a dan kasnije prelaze su posetili i vojni atašei SAD i Kanade.

Napeto je na liniji između dve Srbije: centralne i južne provincije. Kada bi neko događaje tumačio u skladu s preambulom srpskog Ustava, pomislio bi da preti građanski rat.

Na zemlji borna kola i duge cevi, na nebu lovci i helikopteri. Zvaničnici EU, NATO i ambasadori Kvinte u Beogradu horski traže deeskalaciju krize. To im je radna obaveza bez obzira što se direktni akteri spora oglušuju. Zasad. Posle nekoliko dana premišljanja, Kfor je povećao patroliranje u blizini prelaza.

Borba za suverenitet neočekivano se spustila do nivoa automobilskih registracija. Sporazum oko tablica, postignut 2011, a potom obnovljen 2016, previđa da se na ulasku u Srbiju skidaju tablice s oznakom RKS, a vozači dobijaju probne na rok od 60 dana uz taksu od pet evra. Predviđa se i ukidanje srpskih tablica s oznakama gradova na Kosovu i preregistracija ovih vozila na RKS ili KS.

Važenje sporazuma isteklo je 15. septembra, što znači da je ad akta stavljen član po kome je tek trebalo da se reši da li i Priština ima pravo da izdaje probne tablice za oko 9.500 automobila koji se voze Kosovom sa srpskim tablicama.

Priština je odmah pribegla reciprocitetu: oznake na vozilima iz centralne Srbije na granici se menjaju za probne tablice na kojima piše RKS i dobijaju se na rok od 60 dana uz doplatu od pet evra. Srbima iz četiri opštine sa severa oduzimaju se tablice izdate u Srbiji, a ne na Kosovu, kako nalaže sporazum iz 2011. godine.

Kada je krenulo zaoštravanje, Priština je preko EU ponudila kompromis: da se ne oduzimaju srpske tablice s Kosova, ali da vozila iz centralne Srbije moraju da uzimaju probne kosovske tablice. Rosu bi se odmah povukao. Aleksandar Vučić je odbio predlog: „Mi tražimo da se povuku bez njihovih uslova.” Potom je odbio i predlog da Kfor zameni Rosu. Da li je išta ponudio, nije poznato.

Pošto teško da može da brani pravo na reciprocitet, Beograd se s pitanja auto-tablica brzo prebacio na osam godina neispunjenu obavezu Prištine da po Briselskom sporazumu formira Zajednicu srpskih opština.

Vučić međunarodnoj zajednici poručuje: ili ćete da sprovodite Briselski sporazum i da „urazumite nerazumne, ili nemojte da nas zamajavate”. „Tražićemo odgovor mesec dana, a njihovo ćutanje biće nam jasan odgovor da Briselski sporazum više ne postoji.”

Svako se drži svoje naracije.

Pitanje registarskih tablica je davno moglo da bude rešeno. Nije ništa složenije od pozivnog telefonskog broja. Ali, umesto da traži rešenje, Albin Kurti je samo čekao da dobije priliku za unilateralnu akciju propraćenu pompeznom demonstracijom sile koja njegovim biračima šalje poruku da je on neprikosnoveni vladar celovitosti republike Kosovo, suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Vučić je uzvratio slanjem „migova” i borbenih vozila. Dok se pažljivo čuvao da Vojska Srbije ne prekrši odredbe Kumanovskog sporazuma, predsednik se trudio da njegova poruka srpskoj javnosti ne bude manje ubedljiva nego Kurtijeva.

Beograd i Priština pred međunarodnom zajednicom troše tone reči pokušavajući da uvere da su za dijalog i rešenje kosovskog spora, ponavljaju da nisu za zamrznuti konflikt iako moraju da znaju da svako nerešeno pitanje doprinosi njegovom stavljanju na led.

Problem s registarskim tablicama neoboriva je potvrda kakav konfliktni potencijal imaju i mala pitanja kada ih se prihvate ljutiti političari uvereni da sve drže pod svojom kontrolom. Šta da je neko iz Rosu bio lak na obaraču dok je slušao šta mu Srbi govore? Šta da se maltretirani Srbin vratio kući i uzeo pištolj? Poigravanje s vatrom.

Neće, valjda, biti ništa. To se samo lideri u Beogradu i Prištini junače pred svojim narodima i skupljaju predizborne poene u klasičnoj balkanskoj predizbornoj melodrami. Ne razmišljaju oni o normalizaciji već o sopstvenom rejtingu. Pošto su dvojica najodgovornijih što dijalog hramlje rekli šta su imali, sada je tehničko pitanje kako će sačuvati obraz i ko će se prvi okrenuti i vratiti na svoju stranu.

Da li je Beograd mogao jednostrano da ukine odluku o obaveznoj zameni RKS tablica? Mogao je, i stekao bi poen u Briselu. Da li je reciprocitet morao da se obezbeđuje provokativnim i potencijalno opasnim slanjem Rosu na sever Kosova? Naravno da nije.

Trebalo je pregovarati. Evropska unija ponavlja da je sloboda kretanja jedna od njenih temeljnih vrednosti i da se od Beograda i Prištine očekuje da promovišu tu slobodu . Da se briselske birokrate time ozbiljnije bave, Kosovu bi obezbedile viznu liberalizaciju, a Beograd bi ohrabrivale da ukine probne tablice pa da Albanci s Kosova mogu slobodno da putuju Srbijom, a ne da šrafcigerima menjaju tablice – što sada moraju da rade i Srbi. Ne deluje kao promocija slobode kretanja. Stvar je krenula potpuno naopakim tokom, ali to je srpsko-kosovska stvarnost.

Ispostavlja se da ljudi imaju svoje potrebe. Srbi s Kosova, ali i oni iz centralne Srbije koji iz raznih razloga idu na Kosovo, ne žele da budu gurnuti u izolaciju. Prihvataju nove prištinske propise.

Za prvih osam dana otkako je stupila na snagu odluka Prištine o uvođenju probnih RKS tablica, na celom Kosovu izdato je ukupno 10.110 takvih probnih oznaka. Ljudima je važnije da se slobodno kreću od toga čije će tablice da okače na automobile.