Превозници терета траже помоћ државе

Вест да Велика Британија бележи мањак возача камиона за транспорт робе, због чега је недавно понудила 5.000 радних виза страним камионџијама, одјекнула је ових дана широм европског континента који и сам кубури са недостатком радне снаге. Мада овај проблем није изазван пандемијом ковида 19, последице могу бити једнако несагледиве, а једна од њих је и да би мањак камионџија могао да изазове несташицу разне робе на тржишту. У Србији је дефицит професионалних возача већ хроничан проблем, јер сада све мање људи жели да се бави овим послом, а велики број возача теретњака одлази у заслужену пензију. У земљи има око 160.000 професионалних возача, а недостаје још од 5.000 до 8.000 професионалаца годишње. Због тог, али и мноштва других проблема у транспорту, Пословно удружење превозника терета у међународном друмском саобраћају „Међународни транспорт“ пре неколико дана упутило је писмо председнику Србије и надлежним државним органима, тражећи помоћ у решавању нагомиланих проблема које, кажу, не могу сами да реше.

Неђо Мандић, председник удружења, наводи да земљу чекају горе последице од оних у Британији, где становништво већ не може да се снабде робом.

– Дошли смо у позицију да не можемо да превеземо робу коју су произвеле фирме која послују у Србији. Немамо возача већ одавно. Други проблем се односи на обуку кадрова, а то не можемо сами да решимо, без помоћи државе. Зато смо је и затражили. Јер, проблем је у погрешном школском систему из којег не излази ниједан школован возач – подсећа Мандић, додајући да са дипломом возача из клупа годишње изађе само око 1.000 нових ученика, што није довољно, јер је Србији потребно од 5.000 до 8.000 возача годишње.

– Додатан проблем представља то што они који изађу из школе са дипломом возача немају право да возе, рецимо, шлепер, јер у школи полажу возачки испит само за Це категорију. Нажалост, немају право ни да почну да полажу за Е и Де категорије, док не напуне 21 годину. Зато тражимо да се спусти граница за полагање за те категорије на 18 година, али и да се промени систем школовања, па да ти млади возачи из школе могу да изађу са положеном Е категоријом – набраја Мандић.

То би им омогућило да одмах почну да раде, да постану професионални возачи, а сада да би тако било, надовезује се он, млади возачи морају да плате и додатно школовање, обуке и испите, за добијање лиценце, коју је прописала држава, а то све кошта – и до 3.000 евра.

– Они немају новца за то, због чега и тражимо помоћ од државе да се проблем реши ургентно, јер остадосмо без професионалних возача – наводи Мандић.

Србија, иначе, има довољно камиона да опслужи домаћу привреду, а има и најквалитетнији возни парк. Регистровано је око 16.000 камиона у међународном транспорту.

– Посао је добро плаћен. Примања наших возача у међународном саобраћају су од 1.300 до 1.700 евра у просеку – открива Мандић, и истиче да српски превозници могу да плате возаче исто колико и странци, под условом да возач вози камион, а не да чека на граничним прелазима, што је учестала слика на изласку из Србије.

„Домаћи возачи не могу да буду плаћени као њихове иностране колеге, јер се њихов точак не окреће, а километри не прелазе. А фирме које се баве транспортом наплаћују само превезену робу. Зато и не чуди зашто се осипа радна снага и одлази даље у свет”, закључује Неђо Мандић.