Интернет Србије у „Кући слободе”

Немојте псовати, вређати друге, лагати, претити или бити насилни. Не учествујете у оговарању и ширењу трачева. Пре него што се упустите у коментар актуелног догађаја или појаве, запитајте се да ли знате све чињенице. Све оно што не бисте некоме рекли у лице немојте писати ни онлајн. Поштујте приватност, не објављујте личне податке, ни своје ни туђе.

Ових пет ставки половина су декалога о понашању на интернету, познатијег као нетикет (netiquette). И само летимичан поглед на садржаје друштвених мрежа показује да „мртво слово” постоји и у виртуелном свету, а не само на папиру. Јавни говор у дигиталном простору постао је оптерећен мржњом, оптужбама, дисквалификацијама и дискриминацијом, а сав тај садржај се прелива у реалан живот. Пред тим токсичним таласом оправдано је питање – да ли смо се сви скупа заплели у мреже којима смо веровали да ћемо изловити више слободе.

Како је то добро запазила Јелена Клеут, професорка комуникологије на Филозофском факултету у Новом Саду, беспоштедна борба за кликове, лајкове и шерове довела је до утркивања у што радикалнијим ставовима и што опсценијем језику – читав систем подешен је тако да екстреми привлаче пажњу, чиме стичу моћ да се вирално шире.

Политиколог Стефан Милосављевић истиче да бизнис модел компанија као што су „Гугл”, „Фејсбук”, „Твитер” и њима сличне директно зависи од броја корисника и времена које проводе на друштвеној мрежи. Зато је добродошао свако ко може да привуче пажњу, свакакав садржај око кога се окупља публика.

– Пажња се храни све јачим дозама сензационализма и радикализације. На примеру Доналда Трампа видели смо да на то нису имуни ни председници држава, а он није усамљен пример. Без провере и контроле, такви иступи лако се изроде у вербално насиље, поплаву измишљотина и разних завера. А најгоре је што ће све то многи корисници сматрати за кредибилан извор – каже за „Политику” Милосављевић.

Управо је Трампова екскомуникација с „Твитера”, потом и са „Јутјуба” и „Фејсбука”, распалила глобалну расправу о томе где су лимити слободе говора на друштвеним мрежама. Уз питање да ли поменуте комерцијалне компаније могу да доносе одлуке о нечијем изгону из виртуелног света, или би то право морало да буде у домену јавних институција.

– Сматрам да држава на неки начин треба да уреди друштвене мреже. Притом, не мислим на извршну власт, већ на регулаторна тела која ту улогу могу да изврше само ако су независна. У недемократском контексту свако регулисање лако се извргне у ограничавање, па и гушење слободе. Прокламована контрола поштовања етичких кодекса бива злоупотребљена да се онемогуће сви који другачије мисле, који доводе у питање потезе власти. Уместо да циљ буде разграничење истине и лажи, надзор се своди на сузбијање активности на друштвеним мрежама које су уперене против режима – упозорава наш саговорник, уз напомену да је на мноштву примера показано да су социјалне мреже биле резервоар и зборно место демократског набоја у друштву, одакле се кретало у акцију у реалном свету.

Превратнички потенцијал виртуелног повезивања, информисања и организовања није промакао режимима склоним чврстој контроли грађана. Кина је тако креирала „аутокефални” интернет (многи кажу да се заправо ради о интернету, затвореној мрежи) па из те земље није могуће имати приступ мноштву садржаја „на глобалу”, што драматично снижава ниво дигиталних права корисника. Тај пример „сајбер-суверенитета” надахнуо је још неке државе, у првом реду Русију, а познати су и случајеви да су поједине земље у кризним унутрашњим ситуацијама посегнуле за „гашењем” интернета.

Мониторингом слободе интернета баве се респектабилне међународне невладине организације фокусиране на стање људских права. Једна од таквих је „Фридом хаус” (Кућа слободе), у чијем се извештају за период од 1. јуна 2020. до 31. маја 2021. први пут нашла и Србија, међу 70 земаља из свих делова света. У „премијерном” наступу сврстани смо у државе са слободним интернетом.

– Према критеријумима и методологији „Фридом хауса”, освојили смо 71 бод, што је било довољно да се нађемо у групи 18 држава са слободним интернетом, коју предводе Исланд са 96 и Естонија са 94 бода – каже Бојан Перков из Шер фондације, који је на извештају непосредно сарађивао са „Фридом хаусом”. Како истиче, наш пласман у „горњи дом” утолико је значајнији што је ово 11. узастопна година у којој се бележи глобални пад слободе интернета.

Директор Шер фондације Данило Кривокапић скреће пажњу да смо прегршт бодова добили због широке доступности интернета и чињенице да у Србији нема филтрирања и блокирања веб-страница, чиме не може да се похвали добар део света.

– Лошије смо оцењени по питању притиска којим су изложени новинари и активисти на мрежама. А било је и технолошких напада на сајтове, па и претњи, због писања о темама на које су власти осетљиве – наводи Кривокапић.

На питање како осујетити ширење говора мржње, недоличног речника и дезинформација сваке врсте, директор Шер фондације каже да, иако се масовно користи, вештачка интелигенција неће решити тај проблем.

– Не постоје софтвери који ће детектовати и маркирати све такве садржаје. Мора се радити на дигиталном описмењавању грађана, да схвате како функционише интернет, како се информације деле и одакле се пласирају и са каквим намерама. А што се тиче елементарне пристојности у објавама и комуникацији – нужно је да разумеју да је онлајн простор јавни простор. Ако неког вређате на друштвеној мрежи, то је као да га вређате на улици – закључује Данило Кривокапић.